Trebaće nam i u 21. veku opančari, bombondžije, jorgandžije

Kako je nedavno NALED saopštio, Nacrt zakona o zanatstvu mogao bi se naći u skupštinskoj proceduri čim se formira vlada Srbije, s tim što smatra da Nacrt treba da prođe javnu raspravu i da u njoj učestvuju ne samo zanatlije i zanatska udruženja već i predstavnici ugostiteljske i hotelske privrede, pa i turističke organizacije, da bi se došlo do regulative koja bi doprinela ekspanziji zanatstva.

U ranijim izjavama zanatska udruženja isticala su da im treba praktičan zakon usmeren ka malim i srednjim preduzećima koji treba da odredi mesto i ulogu zanatstva u privrednom okrženju, uslove rada, obrazovanje kadrova i jasno razgraniči zanatske radnje i samostalne zanatlije. Ujedno su skretali pažnju na to da regulativa mora da sadrži postojanje zanatske komore koja bi imala javno ovlašćenje i mogla da učestvuje u raspravama o zanastvu.

Koliko od toga ima u Nacrtu, videće se kada Predlog zakona o zanatstvu bude predstavljen javnosti, ali po onome što poručuju iz NALED-a, u njemu su u prvom redu prepoznati stari i retki zanati, a potom i ostali. Tako malobrojne bombondžije, jorgandžije, vunovlačari, užari, opančari… a potom i frizeri, moleri, farbari… mogu očekivati promene u odnosu na dosadašnje prilike u kojima su stvarali i ostvarivali dobit, pogotovo što NALED predlaže niz pogodnosti da zanatstvo oživi i razvija se.

Potrebni proizvodi sa oznakom porekla

NALED predlaže, kaže direktorka Jovanović, da zanatlije od lokalne zajednice i Republike dobiju olakšice, odnosno da se donese paket mera za podršku kroz programe za zaštitu porekla i geografsku oznaku, za organizaciju specijalizovanih izložbi, takmičenja i žiriranih manifestacija, otvaranje etno-galerija i snabdevanje naših ambasada u inostranstvu zanatskim proizvodima za potrebe reprezentacije, što bi, uz razvoj lokalne ekonomije, doprinelo i promociji i jačanju imidža Srbije u svetu.

– U zapadnim zemljama  na hiljade proizvoda zaštićeno je geografskim poreklom, dok mi imamo svega nekoliko desetina – predočila je direktorka, rekavši da nije poznat podatak koliko naša zemlja zaradi od prodaje tih proizvoda, ali je uverena u to da to nije mnogo novca, premda postoje preduslovi za veću zaradu.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kaže za „Dnevnik” da zakon o zanatstvu treba da definiše status zanatlija i stvori okvir za očuvanje i razvoj zanata, koji su ugroženi zbog zanemarivanja društva iako predstavljaju veliki potencijal za razvoj lokalne ekonomije zasnovane na tradicionalnim znanjima, i koji se prenose generacijama kao sastavni deo našeg identiteta.

– Zanati predstavljaju zanemaren i ugrožen sektor privrede Srbije iako bi mogli biti vitalan segment naše ekonomije jer stvaraju ekološki proizvod dodate vrednosti i s obeležjima identiteta i podneblja, tražen na domaćem tržištu i visoko vrednovan na međunarodnom – rekla je direktorka. – Regulativom bi se stvorili preduslovi za očuvanje zanata koji su, poput opančarskog, ugroženi jer su malobrojni opančari prinuđeni na to da uvoze kožu pošto su fabrike koje su za njih štavile kožu privatizovane i usmerene isključivo na strana tržišta. Nužno je sačuvati i tradicionalno ćilimarstvo, koje zahteva kvalitetnu vunu domaćih ovaca i sistemsku podršku očuvanju stočnog fonda, ali i podršku

zanatlijama da opstanu kao predionice za pranje i upredanje vune. Uz konvencije koje je Srbija ratifikovala u toj oblasti – Konvencija o raznovrsnosti kulturnih izraza i Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa – od propisa koji kod nas postoje u toj oblasti imamo samo Pravilnik o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, koji je u nadležnosti Ministarstva privrede i služi kao temelj za dobijanje Sertifikata otvorene šake.

Postupak za dobijanje tog sertifikata je zahtevan, ističe Violeta Jovanović, a nužno je da ga prate pogodnosti i podsticaji koje bi država omogućila nosiocima sertifikata, poput poreskih olakšica i pogodnosti kod nabavke repromaterijala, prioriteta u dobijanju poslovnog prostora u javnoj svojini, plasmana proizvoda kroz javne nabavke i subvencija za zapošljavanje.

– Dodatno zanati pružaju mogućnost da se stvaraju kreativni poslovi koji mogu angažovati hiljade mladih i žena i stvoriti prihod za porodice u ruralnim sredinama. Uz zakon o zanatstvu, „Etno-mreža” zagovara i uspostavljanje instituta „Čuvar tradicije”, koji će obezbediti platu iz budžeta za kvalifikovane čuvare nasleđa, odnosno društvene radnike, pretežno žene, koje čuvaju nasleđe kroz aktivno prenošenje znanja i promociju elemenata nematerijalnog nasleđa u lokalnoj zajednici, izradom ručnih radova od konca i vune.   

Z. Delić