Teretnjaci neće više zabadava tutnjati magistralnim putevima

Po svemu sudeći, nije više pitanje da li će se to desiti nego kada jer je Javno preduzeće „Putevi Srbije” raspisalo tender za projektovanje sistema za naplatu putarine za teška teretna vozila na putevima nižeg reda od auto-puta. U pozivu za ovu javnu nabavku, čija je vrednost procenjena na 60 miliona dinara, navodi se da im je sistem potreban radi naplate putarine za teretnjake s četiri i više osovina. Otvaranje ponuda za ovaj posao zakazano je za 31. januar, kriterijum za dodelu ugovora je najniža cena, a JP „Putevi Srbije” očekuju da projektovanje bude završeno za najduže pola godine.

U obrazloženju se navodi da je od uvođenja naplate putarine u Srbiji uočeno da veći broj teških teretnih vozila, kako bi izbegli plaćanje putarine na auto- putevima, kao alternativne puteve koristi one nižeg reda, naročitio magistralne puteve 1 i 2 reda. Iz JP „Putevi Srbije” smatraju da bi se naplatom putarine kamionima na magistralnim putevima obezbedio dodatni novac za njihovo održavanje jer ih ova teška teretna vozila najviše i uništavaju. Kako je krajem prošle godine rekao v.d. direktora JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak, Ibarska magistrala će vrlo brzo biti zatvorena za takve kamione, pre svega zbog bezbednosti, a biće im ista cena kada idu Ibarskom magistralnom kao i na auto-putu.

U projektnom zadatku se ukazuje da se naplata putarine na putevima prvog reda primenjuje na komercijalna vozila i da su obuhvaćena vozila nosivosti preko 12 tona. Dodaje se da naplata putarine na magistralnim putevima u Evropi postoji već skoro 20 godina, pa i u zemljama u okruženju - Mađarskoj i Bugarskoj. Ukazano je i da se od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda, jedna trećina desi na magistaralnim putevima. U JP „Putevi Srbije” procenjuju da bi se 60 do 70 odsto ovih vozila preusmerilo sa puteva prvog B reda na auto-puteve.

Novi veb servis za elektronsko plaćanje

Krajem prošle godine pušten je u rad veb servis za elektronsku naplatu putarine. Sistem će u početnoj fazi funkcionisati u Srbiji i biti dostupan samo fizičkim licima, a u narednoj se, na osnovu dosadašnjih pregovora, očekuje pristupanje zemalja regiona, pa bi elektronska naplata putarine uskoro mogla funkcionisati kroz istu platformu u više zainteresovanih zemalja. To će omogućiti svim korisnicima da s istim TAG uređajem prolaze kroz više zemalja.

Ideja da se uvede putarina na magistralnim putevima je dobra, kaže generalni direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport” Goran Aleksić, ali ističe i da je izuzetno važno da se prilikom razgovora o ovome pitaju i privreda i prevoznici.

- Kakav će model biti izabran i kako će se implementirati tek treba utvrditi, ali je jako važno reći da to mora biti u cilju razvoja celog društva, te da očekujemo da će u razgovore o tome biti uključeni i predstavnici privrede i prvoznika - kaže Aleksić. - Uređenje transportnog ambijenta mora biti u funkciji podizanja konkurentnosti tansporta, a to je i u interesu korisnika transposrtne usluge.

Po njegovim rečima, što se privreda više razvija, više je robe za prevoz, a kad ima robe i putnika, prevoznici imaju posla.

- Interes transporta je da se Srbija razvija, odnosno da ima što više roba, da je poslovni ambijent kvalitetan, da raste BDP, ali i da se zaštiti zajednička imovina. To je, svakako, putna infrastruktura koja se poslednjih godina intenzivno gradi, u to ulaže celo društvo i investiraju se velika sredstva - kaže Aleksić.

On ukazuju da transport treba da ima svoje tokove, da je neophodno graditi nove puteve, da prevoz treba da se odvija auto-putevima, ali i da se mora utvrditi kakvu funkciju imaju putevi van njih i da se saobraćaj usmeri određenim pravcima. 

- U različitim zemljama postoje različiti načini naplate putarine, a cena putarine na našim auto-putevima nije ni najpovoljnija ni najskuplja u odnosu na region. Trebalo bi da se definišu modeli naplate putarine kako bi se istovremeno zaštitila saobraćajna infrastruktura i unapredio transportni sistem jer se putevi grade da bi saobraćajni sistem bio efikasniji i bezbedniji.

D. Mlađenović