Tek svaki peti Vojvođanin radi u javnom sektoru

Od tog broja u javnom sektoru, odnosno za državu, radilo ih je 606.118, od čega 132.271 u državnoj upravi, 87.793 u državnim preduzećima, 60.972 u javnim lokalnim preduzećima, 28.162 u opštinama, odnosno organima lokalnih samouprava, 149.603 u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, a 146.917 u obrazovanju i kulturi. Značilo bi to da je gotovo svakom trećem zaposlenom poslodavac država.

Po procenama ekonomiste Miroslava Zdravkovića, u nekim delovima Srbije, za koje on pretpostavlja da su nekada imali barem jedan industrijski objekat koji je u protekle tri decenije tranzicije zatvoren, državna uprava, obrazovanje i zdravstvo su jedine važne delatnosti u kojima se ljudi zapošljavaju, a one su ujedno i uslov opstanka u njima. Da nije te tri delatnosti, stanovništvo bi krenulo ili u unutrašnju migraciju ili put inostranstva jer radnih mesta ne bi ni bilo.

Kada upoređuje učešće te tri bitne delatnosti javnog sektora, Zdravković dolazi do podataka da su one najmanje zastupljene u Vojvodini, odnosno da u njoj posao ima najmanje zaposlenih – 19,4 odsto. Najveći udeo zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu ima region Beograda 23,6 odsto, što, po Zdravkoviću, i ne čudi s obzirom na to da su on i Novi Sad administrativni, obrazovni i zdravstveni centri Srbije.

Kada se posmatraja Vojvodina, onda najmanji udeo zaposlenih u pomenute tri delatnosti javnog sektora, koje, inače, u ukupnoj zaposlenosti odnose najveći procenat, ima Srem – 15,3 odsto. Naime, u Sremskoj oblasti od ukupno 88.947 zaposlenih, njih 4.267 radi u državnoj upravi, još 4.359 u obrazovanju i 5.004 u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Poslednjih godina Inđija, Ruma, Stara Pazova, Sremska Mitrovica i Pećinci privukli su najviše stranih i domaćih investitora te su upravo te lokalne samouprave znatno smanjile broj nezaposlenih jer se iz godine u godinu otvara sve više radnih mesta.

Kada je reč o Južnobačkoj oblasti, koja je na kraju prošle godine imala najveći broj zaposlenih u Vojvodini – 210.475, u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu i socijalnoj zaštiti radi 20,4 odsto radnika, što nije neobično s obzirom na to da je Novi Sad admnistrativni centar. Tako u državnoj upravi i socijalnom osiguranju radi 11.240 ljudi, u obrazovanju 14.881 i zdravstvu i socijalnoj zaštiti 16.916.

U Južnobanatskoj oblasti zaposleno je 65.123 radnika. Od ukupnog broja zaposlenih, učešće državne uprave, obrazovanja i zdravstve je 21,5 odsto. U toj oblasti su Pančevo i Vršac, gde se već mesecima beleže prosečne plate među najvećima u Vojvodini jer imaju jake strane i domaće kompanije.

U Zapadnobačkoj oblasti radi 41.532 ljudi, a posao u tri najzaposlenije javne delatnosti ima 21,1 odsto zaposlenih. U državnoj upravi i socijalnom osiguranju radi 2.495 radnika, obrazovanju 3.188, a u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti 3.107.

Statistički podaci pokazuju da u Vojvodini ima 545.851 radnik. U isto vreme, podaci Republičkog fonda PIO pokazuju da je na kraju prošle godine u Vojvodini bilo 420.487 penzionera, što je 24,52 odsto ukupnog stanovništva na teritoriji Pokrajine.

Tako je u Vojvodini samo 125.364 radnika više nego penzionera. Pri tom, u devet vojvođanskih opština bilo je više penzionera nego zaposlenih: Kuli, Novom Kneževcu, Sečnju, Novoj Crnji, Plandištu, Opovu, Sremskim Karlovcima i Temerinu.

Severnobanatska oblast na kraju prošle godine imala je 36.535 zaposlenih, od čega je 20,8 odsto radilo u tri delatnosti javnog sektora: 1.935 u državnoj upravi, 2.554 u obrazovanju i 3.116 u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Srednjobanatska oblast ima udeo zaposlenih u delu javnog sektora na nivou Vojvodine od 19,4 odsto. U toj oblasti radno mesto ima 47.156 radnika, a u državnoj upravi zaposleno ih je 2.483, obrazovanju 3.181 i zdravstvu 3.502. 

Severnobačka oblast ima manje zaposlenih u delu javnog sektora od proseka u Vojvodini – 17,5 odsto, iako ih ima ukupno 55.982. U toj oblasti 2.494 radi u držanvoj upravi, 3.339 u obrazovanju i 3.957 u zdravstvu.

LJ. Malešević