Svetska banka zadržala prognozu rasta Srbije na 4,5% za 2022.
VAŠINGTON: Svetska banka je zadržala prognoze privrednog rasta Srbije na 4,5 posto za 2022. godinu i na 4,0 procenta za narednu godinu, koliko je predviđala i u oktobru prošle godine.
U danas objavljenom januarskom Izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima, ova međunarodna finansijska institucija je takođe ostala pri jesenjoj proceni rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2021. godini od 6,0 posto.
Za razliku od oktobarskog izveštaja, u novim prognozama Svetske banke nema pojedinačnih poglavlja o ekonomskim prilikama po zemljama.
Ovaj međunarodni krediter predviđa umereni rast Zapadnog Balkana od 4,1 posto u tekućoj godini i od 3,8 posto u 2023.
Takođe smatra da će ekonomski oporavak u regionu izgubiti zamah kako budu slabili efekti eksternih podsticaja i zbog podrivanja poverenja usled rastućih političkih neizvesnosti, posebno, kako navodi, u Bosni i Hercegovini.
Dalje dodaje da se očekuje da će ovaj region imati korist od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti, inkluzivnom rastu, kao i zelenoj i digitalnoj tranziciji.
Kada je reč o globalnoj ekonomiji, u Izveštaju se navodi da nakon snažnog oporavka u 2021. godini, svetska privreda ulazi u izrazito usporavanje zbog pretnji od novih sojeva virusa kovid-19, rasta inflacije, dugova i nejednakosti u prihodima koje bi mogle da ugroze oporavak ekonomija u usponu i zemalja u razvoju.
Najsiromašnije pritiska 35 mlrd $ duga
Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas pozvao je da se ubrza ublažavanje dugova zemalja u razvoju uz puno učešće Kine, upozorivši da svako odlaganje povećava rizike po njihove ekonomije od viših kamatnih stopa, devalvacije valuta i prehrambene nesigurnosti.
Malpas je na konferenciji za novinare, povodom predstavljanja novog izveštaja Svetske banke o svetskim ekonomskim izgledima, rekao da se najsiromašnije zemlje suočavaju sa servisiranjem 35 milijardi dolara duga državnim i privatnim kreditorima, prenosi Rojters.
Naveo je da otplata dugova podrazumeva da najsiromašnije države ne mogu taj novac da koriste za rešavanje problema i borbu protiv pandemije kovid-19, te da se više od 40 posto ukupnog iznosa odnosi na dug Kini.
Rastu rizici od haotičnog neizvršavanja obaveza, rekao je Malpas.
Prema predviđanjima Svetske banke, globalni rast će usporiti sa prošlogodišnjih 5,5 procenata na 4,1 procenat u 2022. godini i na 3,2 procenta u 2023, pošto će se nagomilana tražnja, koja je bila sputana u jeku pandemije, raspršiti, i jer će se mere fiskalne i monetarne podrške ukidati širom sveta.