Svetska banka: Rast Srbije ove godine 3,5 a dogodine 4,0 posto

"U Srbiji, najvećoj ekonomiji u regionu Zapadnog Balkana, privredni rast je 2018. godine dostigao 4,2 posto, što je više od ranije projektovanih 3,5 posto. Ovaj rast je podstaknut potrošnjom i investicijama, delimično usled povećanja plata u javnom sektoru i penzija, te oporavka energetskog sektora nakon pada proizvodnje u 2017.", navodi se u izveštaju koji je danas predstavljen novinarima u Beogradu.



Svetska banka takođe napominje da ekonomski rast na Zapadnom Balkanu beleži ubrzanje sa 2,6 post u 2017. godini na 3,8 posto lani, uz projekciju da će on u proseku iznositi 3,7 procenata u ovoj i idućoj godini.



Međutim, ovakvi izgledi su podložni rastućim spoljnim i domaćim rizicima, uključujući geopolitičke i trgovinske sporove, te sporiji od očekivanog tempa strukturnih reformi, upozorava se u izveštaju i ocenjuje da je stoga potrebno ubrzavanje reformi.



Zemlje u regionu, kako se dodaje, sada imaju priliku da unaprede reforme kako bi ublažile ove rizike usred sve većih zahteva javnosti za većim ekonomskim mogućnostima.



Uprkos snažnijem rastu u 2018. godini, u regionu je otvoren manji broj novih radnih mesta, što odražava ograničenu dinamiku privatnog sektora, navodi se i precizira da je prošle godine u regionu otvoreno samo 96,000 radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u poređenju sa 171,200 radnih mesta otvorenih 2017. godine. 



Stopa nezaposlenosti je opala prošle godine, ali je i dalje visoka, posebno za žene i mlade. U nekim zemljama je pad nezaposlenosti proizašao iz povećane neaktivnosti radne snage i emigracije, a ne zbog novootvorenih radnih mesta, smatra Svetska banka.



"Kreatori politika u regionu treba da sprovedu reforme koje mogu da dovedu do održivog zamajca privrednog rasta koji stvara radna mesta“, kaže Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan. 



Brzorastuće kompanije, kako napominje, stvaraju najveći broj radnih mesta na Zapadnom Balkanu, ali takvih kompanija je malo, naročito u poređenju sa drugim malim tranzicionim ekonomijama u Evropi. 



"Uklanjanje prepreka koje malim preduzećima otežavaju takmičenje na tržištu i rast otvorilo bi nove mogućnosti za ljude, i ohrabrilo bi preduzetništvo i inovacije, povećalo bi zapošljavanje i oslobodilo potencijal ljudskog kapitala ovog dinamičnog regiona“, zaključuje Van Gelder.



U izveštaju se naglašava da zemlje koje su se opredelile za fiskalnu konsolidaciju beleže pad javnog duga, a da je očuvanje ovih rezultata od ključnog značaja. 



U većini zemalja javni dug je i dalje visok, a javnom potrošnjom dominiraju veliki izdaci za plate u javnom sektoru i neciljana socijalna davanja. Stoga unapređenje efikasnosti i pravednosti javne potrošnje, kao i jačanje mobilizacije budžetskih prihoda ostaju prioriteti za zemlje Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju Svetske banke. 



U tom kontekstu, a prema navodima izveštaja, od vitalnog je značaja za zemlje Zapadnog Balkana da unaprede reforme usmerene na povećanje produktivnosti, stimulisanje rasta i otvaranje radnih mesta. 



U izveštaju se razmatraju opcije politika u oblastima kao što su politika konkurentnosti; oporezivanje; diversifikacija finansijskog sektora; i ekonomska povezanost. 



Izveštaj takođe razmatra izazove ljudskog kapitala u regionu. Ukoliko ostanu nerešeni, ovi izazovi će ozbiljno ograničiti izglede za rast i smanjenje siromaštva. 



Na primer, ulaganje u rani razvoj dece bi pomoglo poboljšanju rezultata u osnovnom i srednjem obrazovanju, a takođe bi opremilo učenika veštinama koje poslodavci traže. 



Bolje usmereni programi socijalne pomoći bi pomogli siromašnim i ugroženim domaćinstvima da se zaštite od šokova, dok bi efikasniji zdravstveni sistemi pomogli u suzbijanju rasta hroničnih nezaraznih bolesti i smanjenju troškova koje građani iz svog džepa izdvajaju za zdravlje, zaključuje Svetska banka.