Svaki peti nezaposleni mlađi od 30 godina

Po podacima Krovne organizacije mladih Srbije, koja je sačinila alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji u ovoj godini, proteklu godinu oko 9.000 mladih je našlo radno mesto, što je oko sedam procenata od ukupnog broja onih koji su tražili posao.

Na kraju aprila ove godine u Srbiji je bilo 114.679 nezaposlenih mladih osoba, dok ih je lane bilo 123.686. U proteklih pet godina najviše nezaposlenih mladih osoba bilo je 2014. – 196.260. Podaci pokazuju da je trenutno neznatno više mladih muškaraca bez posla u odnosu na nezaposlene žene u uzrastu od 15 do 19 godine, ali da je manje mladih muškaraca nezaposleno od žena u izrastu od 25 do 29 godina. Nezaposlenost mladih od 15 do 24 godine lane je iznosila 29,7 odsto, a godinu ranije ona je bila 31,9 odsto.

Krovna organizacija mladih Srbije, na osnovu podataka koje je dobila od Nacionalne službe za zapošljavanje, u svom izveštaju navodi da u Vojvodini ima 22.049 nezaposlenih mladih osoba, što je 19,30 odsto u ukupnoj nezaposlenosti. Manje nezaposlenih mladih od Vojvodine ima jedino Beogradski region – 12.729, dok svi ostali regioni u Srbiji imaju znatno više. Tako, recimo, region centralne i zapadne Srbije ima 40.628 nezaposlenih mladih osoba, a region južne i istočne Srbije 32.371. Ti podaci, ocenjuje se u izveštaju, govore da je više od trećine nezaposlenih mladih iz regiona centralne i zapadne Srbije, što je bio slučaj i u prethodnim godinama.

Mladi u Srbiji najlakše se zapošljavavaju sa srednjim stručnim obrazovanjem, a veoma teško sa srednjim opštim i fakultetskim obrazovanjem. U nešto boljem položaju su mladi koji imaju više stručno obrazovanje. Krovna organizacija mladih Srbije navodi da je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije u delu koji govori o tržištu rada istakla da, iako je dugoročna nezaposlenost u padu, kao i nezaposlenost mladih, opada aktivnost mladih na tržištu rada. Naime, procenat mladih od 15 do 24 godine koji nisu zaposleni, nisu u procesu obrazovanja niti obučavanja lane je pao za 16,5 odsto. U izveštaju se navodi i da opadanje populacije od 0,5 odsto svake godine, zajedno s emigracijom i odlivom mozgova – posebno mladih, predstavljaju ključni srednjoročni i dugoročni izazov za Srbiju. 

Poseban deo svog izveštaja ta organizacija posvetila je preduzetništvu mladih. Istraživanje je kao prvi problem istaklo da preduzetništvo ne postoji u obrazovnom sistemu Srbije i da su retki primeri gde se mladi u toku formalnog obrazovanja susreću s tom temom. Doduše, u nekim školama postoje dobri primeri gde se mladi ohrabruju na inicijative i gde se podstiče kreiranje učeničkih kompanija, ali generalno obrazovni sistem nije takav da mlade osposobljava za osnove tržišnog rada, samog tržišta, za bilo kakav vid udruživanja ili razmišljanja makar o temi socijalnog preduzetništva.

Mladi i danas u određenim poljima preduzetništva uspevaju i funkcionišu, i tu se pre svega misli na IT sektor, različite start-ap kompanije, inkubatore i one koji se na bilo koji način bave novim tehnologijama.

Osim u tim oblastima, preduzetništvo nije previše razvijeno kod mladih u Srbiji.

S druge strane, navodi se u izveštaju te organizacije, kao dodatni problem mladi ističu i to da naše društvo generalno nije preduzetnički orijentisano i da mladi „idu na sigurno”, odnosno preferiraju državni posao koji je siguran i da nikako ne mogu da se otrgnu od tog vida „socijalističkog nasleđa” u kojem je ključni cilj mlade osobe za radi za državu. Ukazuju na to da i školski sistem dodatno podstiče takva razmišljanja, a da su eventualno jedini izuzeci zanatske škole i zanimanja koja sama po sebi predviđaju samostalan izlazak na tržište.

Uzroci slabog razvoja preduzetništva kod mladih vidi se u novcu- kapitalu kao jednom od ključnih problema, i u strahu od neuspeha. Naime, istraživanja pokazuju da na 2,7 neuspela pokušaja, dolazi jedna uspešna preduzetnička priča, a u taj rizik je mali broj mladih osoba spreman da krene.

Sve u svemu, potrebno je mnogo štošta menjati da bi mladi bili spremni za tržište 21. veka. Pre svega, mora se menjati već gotovo ustaljen obrazac ponašanja i razmišljanja da su mladi „nestručni”, da nemaju iskustva, da nemaju iza sebe velike poslove, da nemaju „zvanični portfolio” jer sve to dovodi do toga da im se značajno smanjuju prilike za posao. Takođe, smatraju da postoji i tehnološki i društveni strukturni problem, a to je spor razvoj elektronskog plaćanja, onlajn plaćanja, da se i dalje veliki broj transakcija odvija putem gotovine, da se softveri – iako sve češće – ipak ne koriste u dovoljnoj meri za poslovanje, da se mladi ne koriste dovoljno za nove tehnologije i razvoj IT sektora jer ih ne prate sve oblasti. Uz sve to, nužno je kreirati obrazovne programe koji će mlade tehnički osposobiti za poslovanje i rad u 21. veku da bi pokazali šta znaju, koliko mogu i kako da uspeju na tržištu.

LJ. Malešević