SUPROTNO EU TRENDU Sve više srpskih radnika radi noću i za vikend

Po tim podacima, od 2010. godine do lane broj zaposlenih koji rade i subotom smanjen je s 26,4 odsto na 25,4. U isto vreme, u Srbiji je došlo do povećanja udela radnika koji rade subotom, i to s 38,8 odsto na 40,5. Po analizi ekonomiste Miroslava Zdravkovića, lanjski udeo muškaraca u Srbiji koji su radili subotom je 49,3 odsto, a žena 36,5. U zemljama EU trend je smanjenje udela muškaraca koji rade subotom – 26 odsto, dok se u Srbiji on povećao. U Srbiji je lane došlo i do povećanja procenta zaposlenih žena koje rade subotom na 36,5 procenata.

Veći udeo zaposlenih koji rade i subotom od Srbije imaju Crna Gora, Turska, Severna Makedonija i Grčka, a veći udeo žena koje rade istim danom imaju Turska, Crna Gora i Severna Makedonija.

Udeo zaposlenih koji rade nedeljom u protelkih osam godina povećan je i u zemljama EU. On je od 2010. do lane porastao 0,5 odsto, odnosno s 13,5 na 14. U Srbiji je pak udeo zaposlenih koji moraju da rade nedeljom povećan s 20,6 odsto – koliko je iznosio 2010 – na  24,2 odsto, koliko je bio lane. Zdravković iznosi podatak da je udeo muškaraca koji rade nedeljom u EU za osam godina povećan s 13,4 odsto na 14,2, a u Srbiji s 22,6 na 25,9, koliko je iznosio prošle godine. U isto vreme, udeo žena u EU povećan je za osam godina s 13,6 odsto na 13,8, a u Srbiji sa 17,9 na 22.

– U Srbiji, po podacima Evrostata, netipično radno vreme – a to je rad subotom, nedeljom, večernji i noćni rad – lane je imalo 59,5 odsto od ukupnog broja zaposlenih – objasnio je Zdravković. – Veći udeo imale su samo Crna Gora, Makedonija i Turska. Netipična zaposlenost u EU lane je iznosila 37,4 odsto i neznatno je manja nego 2011. godine, kada je bila 39,1 odsto. U Srbiji je ona smanjena sa 62,2 na 59,5 odsto.

– S 9,6 odsto zaposlenih koji rade noću Srbija je druga u Evropi i veći udeo ima samo Slovačka – 15 odsto – naveo je Zdravković analizirajući podatke Eurostata o radu subotom, nedeljom, večernji i noćni rad u evropskim državama u 2018. godini. – Udeo žena s noćnim radom, sem u Slovačkoj, veći je još u Severnoj Makedoniji, na Malti, u Sloveniji i Finskoj, a isti kao naša država ima Estonija. I tako, san svakog normalnog čoveka je da se vikendom dobro odmori i razonodi. Nažalost, kod većine zaposlenih u Srbiji to nije slučaj, a tendencija je da će sve manje ljudi živeti takvim, normalnim, životom.

Srbija, po podacima Eurostata, ima najveći porast udela večernjeg rada u Evropi od 2011. do 2018. godine. Naime, rad u večernjim satima u EU lane je bio znatno manji nego 2011, kada je iznosio 19,7 odsto, a lane je bio 14,4. U Srbiji je pak rad u večernjim satima u istom periodu povećan s 20 odsto na 29,9.

– Muškarci su u EU smanjili rad u večernjim satima od 2011. do 2018. godine s 21 odsto na 15,8, a u Srbiji su povećali s 21,8 odsto na 30,4. Žene u EU smanjile su rad u večernjim satima s 18 odsto, koliko je iznosio 2011, na 12,7 odsto, koliko je bio lane, dok su u Srbiji povećale sa 17,6 odsto na 29,4. Veći udeo zaposlenih u večernjim satima od Srbije imaju u Grčkoj, Crnoj Gori i Holandiji – naveo je Zdravković.

Za osam godina, od 2010. do 2018, u Srbiji je udeo zaposlenih koji rade noću povećan sa 7,5 odsto na 9,6, a ta 2,1 procenta rasta najveći su rast u Evropi. Zdravković ističe da je iza Srbije po procentualnom porastu zaposlenih koji rade noću Kipar s 1,8 odsto, Italija s jednim procentom i Grčka s 0,6.

– U EU muškarci su za osam godina smanjili rad noću, i to s 9,1 odsto na 6,7. Srbija je povećala 2,4 odsto, odnosno s 10,1 – koliko je bilo pre osam godina – na 12,5 lane. Dok su žene u EU u proteklih osam godina smanjile noćni rad s 5,4 odsto na 3,8, u Srbiji je sve više dama koje imaju noćni rad. Naime, 1,9 odsto više žena nego pre osam godina je lane radilo noću – četiri odsto u odnosu na 5,9. To je najveći rast u Evropi, a iza Srbije je po tom rastu Hrvatska – 0,9 odsto, pa Italija i još 13 zemalja u kojima je povećan udeo žena koje rade noću – naveo je Zdravković.

LJ. Malešević