Sudbina starih zanata: Put od kalfe do majstora neprivlačan mladima

Malo ko se odlučuje da se školuje i posle bavi nekim od zanatskih zanimanja i sve je manje majstora, a posebno zanatlija - zlatara, opančara, jorganyija, tkalja... Stari zanati, praktično, izumiru i zanatlija koji imaju kome da prenesu svoje znanje svoje znanje gotovo da nema pošto gotovo da nema ni zainteresovanih da to znanje dobiju. 

Sekretar Udruženja samostalnih zanatlija Novog Sada i Sremskih Karlovaca Veljko Anđelić, ukazuje da zanati postoje doavno i da će, uprkos tome što se danas mnogo drugačije živi i radi, oni opstati i da će uvek biti onih koji će se okrenuti nekom od starih zanata.

- I pored toga što je zanatstvo suočeno s problemima, ono je žilavo i prebrodiće ga - kaže Anđelić. - To je vidljivo i i kroz istoriju jer je zanatsvo prolazilo kroz mnoge sisteme i opstajalo, prilagođavalo se, menjalo i opstalo,, pa će tako, siguran sam, biti i u budućnosti.

On ukazuje da će i pored teškoća s kojima su zanatlije suočavaju  - opstati, pa čak i oni veoma retki jer je reč o poslu kojim se, najčešće, bave cele porodice.

- Bavljenje nekim zanatom najčešće znači i da se govori o porodičnom poslu kojim su se familije bavile dugo, koji se prenosio s generacije na generaciju, porodice koje u svom zanatu vide svoj život. Naravno, danas mladi drugačije razmišljaju, ali mislim da će, generalno gledano i bez obzira na probleme, zahvaljujući toj snažnoj pokretačkoj snazi zanati opstati - ističe Anđelić.

Potreban zakon o zanatstvu

Za bolji položaj zanatstva, ukazuje Veljko Anđelić,, i te kako je potrebno da postoji zakon o zanatsvu, a veoma bi bilo dobro i da se formiraju zanatske komore, kao što je slučaj u mnogim zemljama Evropske unije, jer su to koraci koji na najbolji način omogućavaju zaštitu zanata i zantalija. 

- Naše udruženje je jedino u Srbiji koja zastupa interese zanatstva i zanatlija, imamo između 800 i 1.000 članova, ali u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima ima daleko više zanatlija - kaže Anđelić. - Trudimo se da svojim radom doprinesemo da se sačuva i zaštiti proizvodnja, stari zanati, tradicija, ali je iuzuzetno važno i osavremeniti propise u ovoj oblasti. Pravilnik o starim umetničkim zanatima i domaćoj radinosti nije menjan 50 godina, pa ne treba da čudi što su njime obuhvaćeni zanatai kojih više nema i kojim se više niko ne bavi, a da su izostavljeni neki drugi.

Po njegovim rečima, za to bi bilo potrebno i da se promene mnoge stvari i uklone razlozi koji su doveli do toga da se stari zanati zaborave i da se sve manje mladih opredeljuje za njih - od obrazovanja kadrova, do raspodela novca.

- Jedan od većih problema za bolju poziciju zatastva su i kadrovi, a njih je sve manje jer je malo škola koje nude tu vrstu obrazovanja. Uz to, zanatlije, koje se dugo bave nekim do zanata, uskraćeni su za podršku države jer se subvencije, uglavnom, daju novim preduzetnicima. Pri tome se zaboraavlja da je iza njih dugo i uspešno bavljenje nekin poslom, ali i to da su zanatlije među onim preduzetnicima koji redovno i revnosno plaćaju svoje obaveze prema državi - naglašava Anđelić.

D. Mlađenović