Studija razvoja: U Vojvodini ima mesta za još 50 banja

U mnogim zemljama koje ne raspolažu prirodnim resursima koje Vojvodina ima banjski turizam je veoma razvijen, izgradnja velnes i spa kompeksa uzela je maha, što se pozitivno odrazilo na razvoj turizma, a u skladu s potencijalima kojima područje Vojvodine raspolaže, sigurno je da bi rezultat mogo biti isti.

Nesumnjivo je da je u Vojvodini poslednjih godina dosta novca uloženo u banjski turizam i izgradnju savrmenih kompleksa, a da bi se tako nešto desilo i na lokalitetima koji imaju potenecijal, ali se još ništa nije preduzelo da se on i iskoristi, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je, u saradnji s Rudarsko-geološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, izradio studiju koja je dala sliku o tome gde su potencijali za razvoj banjskog turizma najbolji. Studija koja obuhvata razvoj 50 potencijalnih banjskih lokaliteta u Vojvodini juče je predstavljena predstavnicima opština i gradova. Lokaliteti su u 33 opštine, za svaki je urađena sveobuhvatna analiza potencijala prirodnog lekovitog faktora, a osim podzmenih voda, analizarana su i lekovita blata, gas i klima.

Sada lokalne samouprave imaju kompletno urađene studije o potencijalima kojima raspolažu, a na njima je da preduzmu korake da privuku investitore da ulože – bilo putem koncesija, javno-privatnog partnerstva..., rekao je pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković.

Kako je dodao, turizam se u našoj zemi sve više razija, a osim povećanja kvaliteta i nivoa usluge i većeg broja gostiju, ulaganje u banjski turizam obezbeđuje i nova radna mesta.

Po rečima redovnog profesora Rudarsko-geološkog fakulteta Dejana Milenića, Vojvodina raspolaže značajnim resursima za razvoj banjskog turizma, a sprovedena studija dala je odgovor na pitanje gde je najbolje ulagati.

Kriterijum za odabir lokacija bio je kvalitet potencijala i dobrobit koju će korišćenje imati i za goste, ali i lokalnu sredinu, rekao je Milenić.

Istraživanjem banjskih potencijala obuhvaćena je cela teritorija Vojvodine. Kao najperspektivniji izdvojni su lokaliteti u opštinama: Pećinci, Sremska Mirovica, Inđija, Šid, Irig, Ruma, Novi Kneževac, Zrenjanin, Žitište, Vršac, Kikinda, Plandište, Alibunar, Kovin, Čoka, Kovačica, Opovo, Novi Bečej, Subotica, Kanjiža, Novi Sad, Bačka Topola, Bački Petrovac, Apatin, Bač, Bečej, Kula, Titel, Senta, Temerin, Srbobran, Ada i Sombor. 

Kako je dodao, pojedine lokacije, kao, recimo, u Vršcu, imaju kvalitet koji ih stvalja u red najkvalitetnijih i najpoznatijih vazdušnih banja u Evropi.

Svaka pojedinačna studija daje odgovore na nekoliko važnih pitanja – koji je tip lekovitog faktora na lokaciji, kako održivo eksploatisati prirodne resurse i kako ih primenjivati, a potom je ukazano na to kako bi objekti na konkretnim lokacijama trebalo da izgledaju. Sve lokacije pogodne za korišćenje tih prirodnih bogatstava su na državnom zemljištu.

Ukoliko lokalne samouprave prepoznaju značaj pomenutih studija za svoj razvoj, slika banjskih turističkih objekata mogla bi se uskoro promeniti. Naime, studija je pokazala da bi velnes i spa centar trebalo izgradiiti u Obedskoj bari, Erdeviku, Novom Kneževcu, Devojačkom bunaru, Pačiru, Kuli, Šajkašu, Temerinu, Lemeškoj banji, Rumi, na Vršačkim planinama, Fruškoj gori i Paliću. Kao pogodna mesta za izgradnju sportsko rekreativnih centara i akva-parkova uzdvojeni su Sremska Mitrovica, Pećinci, Inđija, Vršac, Kikinda, Kovačica, Novi Sad, Bečej i Bačka Topola.

D. Mlađenović