STRUČNJACI TVRDE Srbija izgradnjom elektrane Bistrica dobija energetsku „zlatnu koku“

"Kada kažu da smo mi energetski siromašna zemlja greše - nismo. Jedna Mađarska ne može da priušti da izgradi reverzibilne hidroelektrane jer su one vezane za konfiguraciju terena. Ne možete da ih izgradite bilo gde. Mi pored reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta imamo potencijala da izgradimo i Bistricu i Đerdap 3", rekao je Zdravković za Tanjug.

Dodao je da je taj projekat dobar, ne samo zbog proizvodnje zelene električne energije, već i zbog mogućnosti da tako pruizvedenu struju izvozimo po najpovoljnijim cenama.

Kako je objasnio, električna energije je berzanska roba čija cena varira u realnom vremenu iz minuta u minut - najskuplja je kada se najviše koristi, a najjeftinija noću kada je potreba za eneregijom najmanja.

Dodaje da tehnologija proizvodnje struje u reverzibilnim hidro-elektranama omogućava da se energa prodaje kada je najskuplja, a proizvodi kada je najjeftinija.

"Iako je manjeg kapaciteta od TE Nikola Tesla (TENT) ona u finansijskom smislu više vredi", rekao je Zdravković.

Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković rekla je za Tanjug da je izbor Japana za partnera u realizaciji projekta izgradnje "Bistrice" logičan jer je njihova tehnologija i iskustvo kada su u pitanju reverzibilne hidroelektrane među najboljim na svetu.

"Ako treba nekog kopiratim treba onog ko je uspešan, poput Japana", navodi Putniković i dodaje da je s druge strane Japan zainteresovan za učestvovanje u projekat izgradnje kako bi prodao svoju tehnologiju.

Naglasila je da su srpski stručnjaci i inženjeri jako dobri i uspešni, da su izgradili velike hidroelektrane, poput Đerdapa ili Bajine Bašte i da treba izgraditi Bistricu na način da ona ostane u Srbiji.

"Odabrati tehnologiju koja je najpovoljnija za Srbiju, a da da vlasništvo Bistrice ostane naše",rekla je Putnikovć.

Istakla je da je EU donela odluku o naplati taksi zbog proizvodnje CO2, a da iako Srbija neće odmah plaćati penale.

"Ipak moramo napraviti mehanizam da svi koji proizvode štetne gasove izdvajaju neka sredstva koja bi se ulagala u proizvodnju zelene energije. Da bi smo mogli na neki način da dostignemo kompanije u zapadnim zemljama koje su imale s druge strane pomoć EU", navodi Putniković.

Dodala je da je Poljske bila zavisna od električne energije porizvedene u termo-elektranama, ali da joj je EU, značajnim sredstvima, pomogla da uloži elektirčnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.

"Nama se to obećava kao što nam se obećava da ćemo ući u EU, ali na to ne smemo mnogo da se oslanjamo. Jedan od načina je izgradnja hidroelektrane Bistrica, to je jedan kapacitet koji proizvodi zelenu energiju na domaćem terenu - zlatna koka na energetskom tržištu", ocenila je Putniković.

Putniković objašnjava da su izraz "dekarbonizacija" uvele razvijene zemlje kao protekcionističku meru kako bi bile konkurentnije i sačuvale svoju ekonomiju i da ga koriste kao jednu skrivenu meru protiv zemalja u razvoju poput Kine i Indije, koje svoju industriju ne baziraju na proizvodnji zelene energije,

Dodala je da ne smatra da ne treba ulagati u zelene energetske izvore i boriti se protiv zagađenja, ali da TENT A i B ne zagađuje onoliko koliko se na Zapadu priča, jer da je tako u Srbiji niko ne bi preživeo.

"Nekako mi se čini da se te teme koje su vezane za zaštitu životne sredine često zloupotrebljavaju", rekla je Putniković.

Zdravković je ocenio da Srbiji zemlje koje su se obogatile na industriji uglja i čelika sada nama nameću priču o zaštiti životne sredine i traže da uradimo nešto što nije dobro za nas.

"Realni pokazatelji ukazuju da je Evropa prerano ušla u proces zelene tranzicije i da trpi velike konsekvence zbog toga. Srbija sem nafte i gasa poseduje sve što je potrebno za uspešnu elektroprivredu. Mi smo od svojih predaka nasledili najjači elektroenergetski sistem u ovom delu Evrope", rekao je Zdravković.

Istakao je da je TENT najveći instalisani proizvodni kapacitet snage 3,3 gigavata i da čak nuklearne elektrane u komšiluku nemaju takvu proizvodnu snagu (Nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj 1,8 GW, Nuklearna elektrana Černavoda u Rumuniji 1,34 GW, Nuklearna elektrana Kozloduj 1,9 GW).

"Ako analizirimo tržište energije zapadne Evrope vidimo da su države koje su ušle u tu tranziciju su na rubu katastrofe", rekao je Zdravković.

Kako je objasnio, Nemačka i Italija su zbog prebrze tranzicije prinuđene da sada uvoze velike količine električne energije i na svetskom energetskom tržištu su postale nekonkurentne.