Što pre rešavati sudbinu “Resavice”, “Petrohemije”, MSK...

Međutim, po oceni Fiskalnog saveta Srbije ostali su veliki problemi kao što su “Resavica”, “Petrohemija” i MSK. Napominju da je tokom ove godine pančevačka “Azotara” prepuštena stečaju, što je po njihovom mišljenju opravdano i dobro rešenje.

FAP je, navodi u svom izveštaju FS, ostao ove godine samo s desetak zaposlenih i to za remont vojnih kamiona. Lista državnih preduzeća koja su imala negativan efekat na javne finansije i privredni rast jeste ove godine umanjena, ali za državu ima još posla. Pored “Resavice”, “Petrohemije”  i MSK, Fiskalni savet ističe potrebu pronalaska brzog rešenja za “Ikarbus”, “Lastu”, “Simpo”, “Jumko”, “Tigar” i “Trajal”. U ovim preduzećima zaposleno je oko 15.000 radnika, odnosno oko polovine od ukupnog broja preostalih zaposlenih u neprivatizovanim državnim preduzećima.

Samo “Resavica” svake godine dobija iz republičkog budžeta subvencije od 4,5 milijarde dinara za plate zaposlenih, što znači da država godišnje subvencioniše svakog zaposlenog u ovom preduzeću s oko 10.000 evra. Iako se godinama najavljuje rešavanje ovog problema i rezervišu budžetska sredstva za fazno zatvaranje nerentabilnih rudnika, konkretnog napretka nema, ukazuje u FS.

Po oceni FS, “ Petrohemija” i MSK su imali nešto uspešnije poslovanje prošle godine, ali je veliko pitanje kakvo će ono biti s novim povećanjem cene energenata, odnosno mogu li ga oni izdržati i nastaviti s poslovanjem bez gubitaka. Upravo zbog toga njihovu sudbinu treba što pre rešavati, a ukoliko se ne nađu zainteresovani kupci za njih sada kada su tržišni uslovi veoma povoljni, onda bi ona morala da odu u stečaj.

Da bi JP “Srbijagas” ostao trajno profitabilan, po oceni FS, ključne su dve mere: da se cena gasa za javno snabdevanje indeksira s budućim promenama svetskih cena gasa i da se gas ne isporučuje neplatištama. To bi u praksi značilo da se ne održavaju veštački u životu preduzeća poput “Petrohemije”, MSK, DP “Novi Sad” i druga, ako iz svog poslovanja ne mogu da namire dugovanja za gas.

Reforme najvećih javnih preduzeća, po oceni FS, praktično sprovodi samo “ Železnica”, a EPS i dalje investira manje od amotrizacije što može biti kočnica budućem privrednom rastu.

Tri najveća javna preduzeća - EPS, “Železnice” i JP “Srbijagas”, imala su različite pristupe u sprovođenju potrebnih reformi, a samo su “Železnice” ozbiljno pristupile reformi. To preduzeće je podeljeno na tri nezavisne celine: “Srbija voz” za putnički prevoz, “Srbija Kargo” za prevoz robe i “Infrastruktura Železnica”. Broj zaposlenih smanjen je sa 17.000 na 11.000, promenjen je osnov za dobijanje subvencija iz budžeta koje više nisu fiksni iznos već zavise od merljivih kriterijuma i zatvoreno je 25 odsto pruga koje nisu bile rentabilne. Ova nova preduzeća sada plaćaju svoje račune za struju i spremna su za sledeću fazu reformi koja bi trebalo da se oslanja na izgradnju i remont postojeće infrastrukture, poboljšanje naplate uz reviziju cena i uvođenje profesionalnog menadžmenta -  smatra Fiskalni savet Srbije.

LJ. Malešević