Startap tržište Beograda i Novog Sada vredi 502 miliona dolara

BEOGRAD: Američka organizacija Startap džinom (Startup Genome) procenjuje, u novom izdanju svog redovnog godišnjeg izveštaja, da startap tržište Beograda i Novog Sada vredi oko 502 miliona dolara i pozicionira Srbiju u top pet zemalja po broju blokčejn developera u svetu, saopštio je danas kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoja Nenada Popovića.



Uključivanje Srbije u to najrelevantnije godišnje istraživanje o startapima u svetu pokrenuli su Inicijativa Digitalna Srbija i Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića, dok su u samom prikupljanju podataka učestvovali ključni igrači iz domaće startap zajednice.



U ovogodišnjem istraživanju Startap džinoma učestvovalo je gotovo 300 startap ekosistema širom sveta, što ga čini najopsežnijim do sada.



Novo istraživanje daje mnogo realniju sliku o tome gde se u svetskim okvirima nalazi naša preduzetnička scena, jer je imalo daleko veći obuhvat u odnosu na prošlu godinu kada su posmatrana 54 ekosistema.



Od danas je celokupan izveštaj dostupan javnosti, a u njemu je drugi put analiziran ekosistem Beograd i Novi Sad, jedini u regionu Zapadnog Balkana.Verovatno najvažniji podatak izložen u istraživanju odnosi se na procenu vrednosti analiziranih startap ekosistema.



Ove godine, računica američkih istraživača kaže da vrednost ekosistema Beograd-Novi Sad iznosi oko 502 miliona dolara.



U izveštaju se i ove godine ukazuje na to da postoji značajan prostor za poboljšanje indeksa investicionih aktivnosti jer se Srbija, prema nivou investiranja u startape, i dalje vrednuje najnižom ocenom.



"Država je u poslednje četiri godine uložila blizu 100 miliona evra u izgradnju inovacione infrastrukture i mehanizama za podršku startap kompanijama. Izgradili smo četiri najsavremenija naučno-tehnološka parka u kojima nauka i privreda zajednički rade na razvoju vrhunskih inovacija za globalno tržište. Otvorili smo deset inovacionih startap centara u regionima Srbije, a do kraja godine biće ih još četiri", rekao je Popović.



Država, dodaje ministar, prepoznaje problem nedostatka investiticija u startapove i zato je donela u prethodnom periodu značajne poreske podsticaje za ulaganje u startap kompanije.



"Nastavićemo da radimo na razvoju mehanizama kojima se stimulišu bogate kompanije i pojedinci iz Srbije, koji su do sada uglavnom investirali u tržište nekretnina, da više ulažu u srpske startapove. Osim toga, u saradnji sa Startap džinomom radimo na razvoju novih programa finansiranja, a jedan od njih je i Nacionalni fond za sufinansiranje inovacija".



Kako kaže, taj fond će biti dodatni podsticaj predstavnicima venčurnog kapitala iz celog sveta i investitorima da ulažu u srpske startap kompanije.



Autori izveštaja prepoznaju rast u domenu domaće industrije video-igara kroz dve velike akvizicije: novosadski studiji 3Lateral i Eipix postali su u prethodnoj godini deo globalnih gejming lidera, kompanija Epic Games, odnosno Playrix.



Srbija je i dalje pozicionirana u top pet zemalja po broju blokčejn developera u svetu, te izveštaj drugu godinu zaredom izdvaja blokčejn i video-igre kao domaće podsektore sa najvećim potencijalom.



O rezultatima izveštaja i načinima kako dalje razvijati startap scenu, direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Đurđević kaže da



misija Inicijative Digitalna Srbija jeste da pomogne uspostavljanje domaćeg ekonomskog rasta koji će biti konkurentan i na globalnom planu.



"To svakako podrazumeva i da srpska startap scena bude prepoznata u svetu, a uvrštavanje Srbije u jedan ovako prestižan izveštaj nam bez sumnje pomaže u tome. Naime, onog trenutka kada se neka zemlja pojavi u Startap džinom istraživanju povećavaju se šanse da je zapaze strani investitori i organizacije".



Prema njegovim rečima, osim što je važno za krojenje slike Srbije u svetu, to istraživanje je važno i zato što nam omogućava da u isto vreme vidimo kako se naš ekosistem pozicionira u odnosu na druge startap ekosisteme u svetu i mapiramo jake strane koje možemo da koristimo kao poluge, kao i jazove koje treba da premostimo za dalji rast našeg ekosistema i napredak na polju tehnološkog preduzetništva,



Izveštaj se bavi i uticajima pandemije KOVID-19 na startape, gde je jedan od glavnih nalaza da četiri od deset njih ne raspolože novčanim sredstvima za poslovanje duže od tri meseca.



Nedavno objavljeno istraživanje Inicijative Digitalna Srbija (https://dsi.rs/skener-digitalne-privrede-covid-19) posvećeno implikacijama pandemije na digitalnu privredu, pokazalo je da čak dve trećine domaćih startapa beleži pad prodaje veći od 60 odsto.