Šta donosi novi moratorijum na otplatu kredita?

Takođe, omogućen je i zastoj u otplati obaveza koje su dospele u julu, a dužnik ih nije izmirio. To je drugi put da se obezbeđuje moratorijum, a po rečima guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, tokom prvog udara pandemije tu mogućnost koristilo je više od 90 odsto dužnika.

Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banaka, poput minusa i kreditnih kartica, ali i nekih drugih bankarskih proizvoda, a ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa – provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa...

Banke / davaoci finansijskog lizinga dužni su da fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula ponude zastoj u otplati obaveza, a obaveštenje o tome objave na svojim internet stranicama, uz potpunu informacije. Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana od objavljivanja obaveštenja ne odbije ponudu, smatraće se da ju je prihvatio. Dužnik može ponudu o moratorijumu odbiti elektronskim putem, putem redovne pošte, telefona ili u banci u roku od deset dana od objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i odustati od primene moratorijuma.

Za vreme moratorijuma, banka / davalac finansijskog lizinga ne obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na obaveze koje dospevaju tokom moratorijuma. Banka obračunava redovnu kamatu na nedospeli dug, a iznos redovne kamate odgovara iznosu kamate koji je važio pre stupanja na snagu pomenute odluke. Ako je dužnik privredno društvo, banka / davalac finansijskog lizinga može redovnu kamatu obračunavati i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom moratorijuma.

Kada je u pitanju zatezna kamata, banka / davalac finansijskog lizinga je neće obračunavati na neizmireno potraživanje dospelo za vreme moratorijuma. Uz to, prema dužniku se neće pokretati postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate, odnosno neće se preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate tih potraživanja.

Po prestanku moratorijuma, redovna kamata ravnomerno se raspoređuje na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga), koji se produžava za period trajanja moratorijuma. Zatezna kamata obračunata u toku moratorijuma na potraživanja dospela pre moratorijuma ravnomerno će biti raspoređena na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga).

Banka / davalac finansijskog lizinga će način obračuna kamate i novi plan otplate, koji obezbeđuje potpunu informisanost dužnika, produžen za period trajanja moratorijuma i dostaviti dužniku putem elektronske ili redovne pošte, bez dodatnih troškova za dužnika. Nakon dostavljanja plana otplate, dužnik može, u roku od sedam dana, zahtevati da, umesto na taj način, po prestanku moratorijuma izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom ili ih izmiri po osnovu redovne kamate koja se obračunavala za vreme moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita za period trajanja moratorijuma.

Tokom trajanja moratorijuma na obaveze po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu banka obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na iskorišćeni iznos, dok se važenje dozvoljenog prekoračenja po računu, odnosno kreditne kartice, produžava se za period trajanja moratorijuma.

– Novi moratorijum u otplati kredita ne pravi probleme finansijskoj stabilnosti banaka u Srbiji – rekao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić. – Bankarski sektor je likvidan, stabilan, kapitalizovan, a očekujem da će posle svih mera podrške koje su u Srbiji sprovede biti manje klijenata koji će se za njega opredeliti. Moratorijum od tri meseca bankarski sektor je izneo, sada je drugi, a u međuvremenu smo imali garantnu šemu – gde država garantuje za kredite mikro, malim i srednjim preduzećima i do sada je plasirano oko milijardu evra, a očekuje se još toliko do kraja godine.

Po rečima profesora Beogradske bankarske akademije Zorana Grubišića, novi moratorijum očekivana je i važna mera, koja je prvenstveno usmerena ka tome da se održi likvidnost kompletnog sistema u kontekstu novonastale situacije, produžene ekonomske krize i nešto lošijih očekivanja u celoj drugoj polovini godine.

Stupanjem na snagu Odluke o privremenim merama banka će po svim trajnim nalozima obustaviti isplate obaveza dužnika koje su obuhvaćene moratorijumom.

Dužnici koji ne žele moratorijum nemaju razloga za zabrinutost jer je banka dužna, nakon što je klijent obavesti o tome, da naplati obaveze dospele nakon stupanja na snagu Odluke. Takođe, dužnici će i nakon 10. avgusta moći da odustanu od moratorijuma bez bilo kakvih posledica. Isto važi i za dužnike koji svoje obaveze izmiruju putem administrativne zabrane: poslodavci, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji takođe od 28. jula treba da obustave prenos novca na kreditne partije dužnika sve dok ih banka / davalac lizinga ne obavesti o tome da je dužnik odbio moratorijum.

Ako dužnici prihvate moratorijum, a poslodavac ili Fond PIO ipak prenesu novac po osnovu administrativne zabrane – banka / davalac lizinga u obavezi su da dužniku u najkraćem mogućem roku omoguće raspolaganje tim parama, isplatu ili prenos na račun dužnika kod druge banke.

D. Ml.