Šta će nam vozačka dozvola, zdravstvena knjižica...?
Takozvana e-uprava našim građanima još uvek izgleda kao tamo neka administrativna zavrzlama, a šta je to u stvari, najbolje se vidi iz realnog života država koje su je uvele.
Estonija, kao jedan od globalnih lidera u razvoju e-uprave, godišnje štedi dva odsto BDP-a jer građani ne moraju da
troše vreme i novac na pribavljanje dokumenata na šalterima. U slučaju Srbije to bi bilo ravno uštedi od 600 miliona evra.
Estonci nemaju vozačke dozvole (osim ako putuju u
inostranstvo), zdravstvene knjižice, čak ni kartice za popuste u prodavnicama s obzirom na to da se potrebni podaci čitaju sa čipa lične karte. Mnogi za identifikaciju ne koriste ni ličnu kartu koju je zamenio mobilni telefon, tzv. mID, na čiju karticu takođe mogu da stanu lični podaci. Telefonom plaćaju i potpisuju dokumente.
U poslednjih 15 godina ta zemlja razvila je državni portal na kojem su svi podaci o građanima (adresa, nekretnine, automobil, zdravstveni karton, obrazovanje‚ vojna služba itd.), preko kojeg mogu da dobiju sve usluge države. Kada Estoncima ističe pasoš, portal šalje već kreiran zahtev za obnovu. Na građanima je da potvrde plaćanje i dokument stiže na kućnu adresu. O bezbednosti informacija brine Agencija za zaštitu podataka i brojni propisi.
Sve prednosti e-uprave predstavili su čelni ljudi estonske Akademije e-uprave Arvo Ot i Hanes Astok koji, zahvaljujući podršci Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, borave u Srbiji da bi pomogli novoformiranoj Vladinoj Kancelariji za IT i e-upravu. Na okruglom stolu u organizaciji NALED-a u „Palati Srbija” o svojim iskustvima razgovarali su s brojnim domaćim kompanijama jer je u Estoniji najveći teret razvoja e-uprave izneo privatni sektor u partnerstvu s državom.
– U zemlji kakva je naša, u kojoj jedna banka godišnje odštampa 11 miliona papira, trgovinski lanac troši 150.000 evra za arhiviranje dokumentacije, a police institucija dostižu dužinu od nekoliko desetina kilometara, jedini izlaz iz birokratije je e-uprava – kazao je član Upravnog odbora NALED-a i direktor za javni sektor kompanije SAP Njest Balkans Vojislav Genić. – To je jedan od pet reformskih prioriteta NALED-a i pre godinu osnovali smo Savez za e-upravu, u okviru kojeg smo okupili 35 kompanija iz redova IT, finansijskog i trgovinskog sektora i lokalne samouprave da bismo podržali brži razvoj e-servisa u Srbiji. Savez je s resornim institucijama osmislio Akcioni plan za razvoj elektronskih sistema i usluga za građane i privredu.
Po njegovim rečima, fokus je stavljen na popularisanje e-dokumenata, unapređenje e-potpisa i prihvatanje e-plaćanja, koji su osnovni preduslov za razvoj e-uprave, kao i novih usluga za privredu, poput uspostavljanja elektronskog registrovanja u APR-u, novih sistema prijave poreza i bržeg otvaranja računa u banci.
D. Urošević
Što pre – to bolje
Direktor Kancelarije za IT i e-upravu Mihailo Jovanović izrazio je očekivanje da će akcioni plan vrlo brzo biti usvojen na sednici Vlade Srbije. Među ključnim aktivnostima za ubrzanje razvoja e-uprave on je istakao formiranje registara podataka o građanima, koje se očekuje do kraja godine, unapređenje sistema za povezivanje institucija i razmenu informacija, uspostavljanje centra za sajber bezbednost i redizajn portala eUprave. Kada je reč o regulativi, Vlada je usvojila Nacrt zakona o e-poslovanju, a neophodno je doneti i zakone o e-upravi i zakon o metaregistru.