Srpske sezonce traže Hrvati, Grci, Slovenci...

Zbog toga je borba za takvim radnicima, kojih prosto nema dovoljno na tržištu rada, sve veća. To je i razlog što su poslodavci iz inostranstva veoma zainteresovani da angažuju radnike iz Srbije. Potražuju se različite struke, najviše ugostiteljski radnici, ali i građevinci, medicinsko osoblje, radnici u fabrikama...

Na posao u inostranstvu radnici mogu otići preko Nacionalne službe za zapošljavanje, agencija za zapošljavanje, a šta se sve nudi, može se videti na mnogobrojni sajtovima. Sada je trenutno najveća ponuda sezonskih poslova, pošto se bliži letnja turistička sezona pa se najviše traže kuvari, pomoćni kuvari, pekari, poslastičari, pica i roštilj majstori, sobarice, čistačice... Visina zarade zavisi od vrste posla, a gotovo svi poslodavci obezbeđuju smeštaj, ishranu, prijavu i zdravstveno osiguranje. Radi se osam sati dnevno, uglavnom šest dana u nedelji, a moguće je i napredovanje, odnosno povećanje zarade. Za određene poslove potrebno je radno iskustvo, najčešće se traži i znanje nemačkog i engleskog jezika, ali ima i ponuda gde to nije bitno.

Po rečima direktora Agencije za zapošljavanje „Agava” Petra Dragićevića, ponuda poslova za rad u inostranstvu je dobra, kao i odziv radnika.

– Najveća potražnja je za radnom snagom u ugostiteljstvu, pošto se bliži turistička sezona, najviše se traže kuhinjsko osoblje i sobarice, a zarade zavise do vrste posla koji se obavlja – kaže Dragićević. – Reč je o sezonskim poslovima, i to uglavnom u Hrvatskoj, ali i Crnoj Gori, Grčkoj, Sloveniji... Sada je radnicima iz Srbije daleko lakše da se zaposle u zemljama Evropske unije jer se obezbeđuju radne dozvole i radnicima koji nemaju pasoš neke od zemalja EU.

Po njegovim rečima, najviše je zainteresovanih da tokom letnje sezone rade u Hrvatskoj. 

– Već godinama sarađujem s velikim brojem poslodavaca iz Hrvatske, pre svega iz Istre, i oni su izuzetno zadovoljni radnicima iz naše zemlje i zbog toga se saradnja i obnavlja – kaže Dragićević. – Kada je reč o ponudi radnih mesta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, interes građana Srbije za te poslove daleko je manji nego ranije jer se slična radna mesta sve više otvaraju u Evropi.

Dobro je poznato da Nemačkoj nedostaje medicinsko osoblje, pre svega medicinske sestre, pa je potražnja stalna. Oni koji se odluče da konkurišu za te poslove, potrebno je da imaju minimalno srednju školu, znanje B-1 nemačkog jezika i položen državni ispit. Bruto plata je od 1.800 do 1.900 evra, a nakon dobijanja licence 2.400.

Oni koji su zainteresovani da rade u inostranstvu u prilici su da izaberu nešto od zaista šarolike ponude i kad su u pitanju zarade i kada su u pitanju poslovi. Tako se za posao pomoćnog kuvara u Hrvatskoj nudi mesečna zarada od 450 evra, kuvari mogu zaraditi od 1.000 evra pa naviše, konobari od 700 do 1.000, servirke 700, a spremačice 600. Za angažman ugostiteljskih radnika u Crnoj Gori nude se zarade od 300 do 1.000 evra.

Ima, naravno, i ponuda za druge poslove koji radnicima omogućavaju angažman duži od nekoliko meseci, pa se traže i majstori za klima-uređaje, bageristi, polagači cevi i kablova, fizički radnici. Potrebni su i tesari, zidari, asfalteri, armirači, vozači, rukovaoci građevinskim mašinama, a plate se, u zavisnosti od kvalifikacije, kreću od oko 700 evra za polukvalifikovanog radnika, do 1.065 za radnika-predradnika. U Nemačkoja su traženi i monteri nameštaja, stolari, električari, CNC operateri, bravari-monteri, mehatroničari, auto-mehaničari, mehaničari, a zarada zavisi od vrste posla i kreće se od 1.300 evra do 2.700.

D. Mlađenović