Srbija od stranih filmskih kompanija lane zaradila 30 miliona evra
U protekloj deceniji u Srbiji su snimani delovi ili značajni segmenti brojnih inostranih filmskih produkcija: „Zatamnjenje”, „Braća Blum”, „Human zoo”, „Okrug 13”, „Ultimatum”, „ Koriolan”, „Lokaut”, „Beži, maco, beži”, „Gavran”, „Černobiljski dnevnici”, „Tri dana za ubistvo”, „Novembarski čovek” i drugi.
Omiljene destinacije stranih producenata su prestonička zdanja i ulice, Smederevska tvrđava, valjevski Trešnjar, Dunavska ulica u Novom Sadu, Pančevačka svilara, napuštene fabrike...
Pre nekoliko meseci, u organizaciji Srpske filmske asocijacije, grupa filmskih radnika iz Velike Britanije boravila je u Beogradu da bi se upoznali sa srpskim producentima, uslovima i mogućnostima snimanja filmova u našoj zemlji. Po rečima izvršne direktorke Srpske filmske asocijacije Milice Božanić, zahvaljujući podsticajima koje Ministarstvo privrede daje za filmska snimanja i poziva internacionalnim produkcijama da snimaju u Srbiji, destinacije u našoj zemlji za snimanje filmova postale su mnogima interesantne, a to otvara vrata za još veći broj stranih produkcija u Srbiji.
Milica Božanić objašnjava da nedostatak iskusnih filmskih profesionalaca, širenja studijskih kapaciteta i ukrupnjavanja firmi koje pružaju produkcijske usluge utiče na to da stranci ne snimaju više i češće u Srbiji.
– Iako u Srbiji postoje profesionalci svih kategorija potrebnih za produkciju filmova, trenutno zbog velikog broja filmova i igranih sadržaja koji se snimaju nema dovoljno filmskih asistenata, koordinatora i tehničara da bi se odgovorilo na sve zahteve i upite iz inostranstva – rekla je Milica Božanić.
U toku su pripreme za početak snimanja jednog britanskog filma, a postoje najave i za nekoliko indijskih i jednu veliku TV koprodukciju. S američkim studijima se pregovara... Milica Božanić ističe da je za isplativost snimanja filma u nekoj državi najvažnija i da je to prvi faktor konkurentnosti. Ona tvrdi da danas gotovo nema zemlje koja ne nudi neku vrstu poreskih ili drugih olakšica da bi privukla filmsku produkciju.
– Pre uvođenja podsticajnog programa, filmske kompanije su godišnje donosile između osam i deset miliona evra – navela je Milica Božanić. – Već u prvoj godini primene podsticaja iznos je gotovo 30 miliona evra, a očekujem da će ove godine ta brojka biti premašena. Poređenja radi, u Hrvatskoj je prošle godine od stranih projekata ostvareno oko 28 miliona evra, Češka je zaradila 128 miliona, a Mađarska je apsolutni rekorder s gotovo 400 miliona. Pred nama se prostor za ozbiljan rast tek otvara. U ovom trenutku trebalo bi raditi na jačanju sveukupnih kapaciteta filmske industrije, ali i firmi i usluga na koje se ona oslanja, recimo, na otvaranje hotela izvan velikih gradova da bi lokacije širom zemlje bile dostupne za snimanje većih filmova.
U saradnji s Nacionalnom službom za zapošljavanje, najveća domaća produkcijska kuća „Njork in progreš”, koja je realizovala dve trećine stranih filmskih projekata u Srbiji, nastoji da se organizuju kursevi za deficitarna zanimanja u filmskoj industriji. Ukoliko bi se to ostvarilo, posao bi dobili električari, stolari, frizeri, šminkeri i računovođe. Ta produkcijska kuća ističe da Srbiji nedostaju i studijski kapaciteti jer ih trenutno imaju samo „Pink” i „Avala”, a RTS ih koristi za spostvene potrebe.
Veća ulaganja stranih filmayija u Srbiju donose nove poslove i našim stručnjacima i radnicima. Naime, stranim filmskim ekipama potrebni su glumci, reditelji, kostimografi, slikari za izradu zahtevnih scenografija, arhitekte, dizajneri, direktori fotografije i asistenti kamere, zatim, veliki broj stvaralaca koji rade u domenu vizuelnih efekata, dizajnu zvuka, komponovanju muzike i montaži. Srbiji, kako je istakla Milica Božanić, nedostaje i ozbiljan postprodukcijski studio u kojem će svi ti delovi procesa biti objedinjeni.
– Filmske ekipe su pokretne fabrike koje po projektu angažuju od 50 do 150 profesionalaca, prevoze velike količine opreme i ljudi, troše usluge smeštaja i hrane, grade i ruše scenografije u roku od nekoliko dana ili nedelja, koriste mobilne kancelarije, veliki broj avio-letova i dolaze u kontakt s najrazličitijim dobavljačima i saradnicima – ukazuje Milica Božović, i dodaje da svaki dolar utrošen u produkciju donosi da još 2,5 dolara ostaju u privredi zemlje u kojoj se snima.
LJ. Malešević