Srbija ima najveći rast inovativnih firmi na svetu
Srpska IT industrija, čiji najznačajni deo čine tehnološka startap preduzeća, ojačala je svoju poziciju na domaćem i međunarodnom tržištu i postala jedan od glavnih stubova domaće ekonomije.
U 2019. godini dogodilo se nekoliko važnih stvari za domaću inovativnu zajednicu, kažu predstavnici srpske startap scene.
Srbija je stavljena na globalnu StartupBlink mapu, završene su ali i započete „milionske” akvizicije domaćih tehnoloških preduzeća od strane svetskih giganata, Srbija je od oktobra 2019. među zemljama u kojima je dostupan Google Play Merchant nalog, otvaraju se inovacioni centri...
„Deset godina unazad startapi u Srbiji su sve bolji, ima ih sve više i dobijaju sve više investicija”, kaže Zoja Kukić iz Inicijative digitalna Srbija.
Kada se danas pogleda svetska startap mapa, između Tel Aviva u Izraelu i Estonije, nalaze se samo Beograd i Novi Sad.
„I to je jedina tačka u širem regionu koja svetli, a investitori i različite organizacije daju podršku startapima jer vide da se u Srbiji dešava nešto veoma značajno”.
Vrednost izvoza IT sektora, navode nadležni, premašiće za minulu godinu 1,4 milijardi evra.
Prema izveštaju globalne kompanije Startup Genome, koja sarađuje sa više od 300 startap zajednica u svetu, Srbija beleži najveći rast registrovanih inovativnih preduzeća u svetu, a procene su da u zemlji u ovom momentu radi između 200 i 400 novoregistrovanih startapa, najviše u Novom Sadu i Beogradu, ali i Nišu, Subotici, Zrenjaninu...
Novosadski primer
Da je uspeh srpskih firmi u međunarodnim okvirima moguć, pokazuje i primer Saše Popovića i njegovog poslovnog partnera Vladana Ostojića koji danas vode novosadsku kompaniju „Vega IT Sourcing”, koja zapošljava 200 IT stručnjaka.
Savetuje mlade startape da pre nego što krenu u potragu za investitorima „izbace” svoju ideju na tržište i tako provere njenu vrednost.
Na fakultetima danas mlade ne uče kako da prodaju svoj proizvod ili uslugu, i kako da se obrate investitorima.
Ali, dobru ideju, koju je prethodno prepoznalo i ocenilo tržište, podržaće i srpski „biznis anđeli” dodaje Popović, čija kompanija kroz Inicijativu digitalna Srbija, pomaže razvoj domaćih startapa.
Srpska gejming industrija, na primer, kao i naši „blokčejn” stručnjaci, već su prepoznati u međunarodnim okvirima.
Da bi se ubrzao razvoj ovog sektora i oslobodio sav potencijal koji u sebi nosi neophodno je, kažu, dodatno menjati zakone, obezbediti lakši pristup novcu i više ulagati u obrazovanje IT stručnjaka.
Najveći izazov za državu u 2020. godini je pitanje kako obezbediti dodatne podsticaje i zadržati IT stručnjake u zemlji, smatra osnivač i generalni direktor Startit-a Vukašin Stojkov.
Poznati internet preduzetnik i idejni tvorac brojnih startap projekata Rade Joksimović ukazuje da kada je on pokretao svoj prvi startap sa 19 godina, koji je dve godine kasnije prodao za šestocifren iznos, tada prava startap scena u Srbiji gotovo da nije postojala.
„Problem je što je pristup kapitalu u Srbiji poprilično ograničen kada su startapi u pitanju zbog čega je neophodno da se država dodatno angažuje i obezbedi podsticaje tehnološkim inovacionim fondovima da dođu u Srbiju”, smatra Joksimović.
E. D. N
