Srbija i Mađarska najavile modernizaciju graničnih prelaza, uskoro bez čekanja satima
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović ocenio je saradnju Srbije i Mađarske kao izuzetno dobru, ali je naglasio i da je neophodno napraviti radikalne korake na modernizaciji graničnih prelaza kako bi građani obe zemlje videli dubinu tih odnosa i zajedničke ambicije Beograda i Budimpešte.
Momirović je to izjavio na otvaranju Srpsko-mađarskog poslovnog foruma u Privrednoj komori Srbije, na kojem je učestvovalo 70 kompanija iz obe zemlje u okviru održavanja 13. zasedanja Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbije sa Mađarskom, a gde je govrio i mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto.
„Napravili smo neverovatne korake u odnosima, kako na političkom tako i u ekonomskom smislu. Ta alijansa Srbije i Mađarske jasan je signal da naše dve zemlje ne prihvataju da budu poražane ni na jednom polju u ovim turbulentim vremenima, ali to se ne vidi na graničnim prelazima. Zato tu moramo nešto radikalno da učinimo kako bi svi građani videli koliko su naši odnosi duboki, naše ambicije velike, koliko nam je budućnost naših država i naroda važna”, rekao je Momirović.
On je naglasio da mu je upravo zato drago što su danas postignuti dogovori kako bi što pre granicu kroz koju prolazi jako puno građana čitave Evrope doveli na potreban nivo. Ta granica je, kako kaže, simbol našeg prijateljstva i zajedništva, koje će zauvek ostati čvrsto i stub ne samo bezbednosti Srbije i Mađarske već i cele Evrope.
Sijarto je, govoreći na temu koju je nazvao jedinim trnom u odnosima dveju zemalja, kao dobro ocenio to što je postignut sporazum da se taj problem reši na tri prelaza između Srbije i Mađarske.
Momirović je naglasio da se definisani prioriteti saradnje odnose na polje energetske bezbednosti i stabilnosti, projekte poput razvoja Panonskog koridora za prenošenje energije, izgradnje naftovoda od Novog Sada do Mađarske, skladištenja gasa, uspostavljanja boljih infrastruktrunih veza kroz modernizaciju pruge Subotica-Budimpešta, Subotica-Segedin, uspostavljanja zelenih koridora, saradnje između EU i CEFT-e, odnosno Zapadnog Balkana i, naravno, pitanja graničnih prelaza.
„Sporazumeli smo se da ćemo se osloboditi jedinog trna koji nam smeta, izvući ćemo ga iz dlana, a to je situacija da se na granicama i satima čeka. To čekanje ne oslikava naše dobre odnose, dogovorili smo se da ćemo između Reske i Horgoša izgraditi jedan od najmoderijih prelaza, urediti prelaz Bački Breg-Hercegsanto za teretni saobraćaj, a Bački Vinogradi-Ašothalom za autobuski, što će rasteriti granični prelaz na auto-putu”, rekao je Sijarto na skupu koji je organizovala Privredna komora Srbije sa mađarskim Ministarstvom za spoljne poslove i trgovinu i Agencijom za promociju izvoza Mađarske.
Momirović je na skupu izrazio zahvalnost svim prisutnima koji su u ovim „teškim trenucima, u kojima svi osećamo neizmernu tugu, smogli snage i uložili napor da profesionalnim angažmanom organizuju izuzetno značajan poslovni forum”, u sklopu Zajedničke komisije kojom predsedava zajedno sa Sijartom. Podsetio je da su prioritetne oblasti saradnje dogovorene u martu na satanku predsednika Srbije i premijera Mađarske, a to su energetika, infrastruktura, agrar i bezbednost, naročito po pitanju migracija. Momirović je ocenio da upravo ovakvi susreti doprinose odličnim bilateralnim, ekonomskim odnosima i unapređenju tih ključnih pitanja za naše dve zemlje.
„Koliko su naše dve zemlje otišle ne samo u političkom smislu već i u ekonomskom, svedoči podatak da je izvoz Srbije u Mađarsku 2012. godine iznosio 245 miliona evra, dok je u 2022. godini bio 1,5 milijardi evra”, rekao je ministar.
Podsetio je da je uzvoz iz Mađarske 2012. godine bio 727 miliona evra, a 10 godina kasnije 2,1 milijardu evra. To su zaista veliki rezultati i govore koliko se naša privreda i naši odnosi promenili na bolje”, rekao je ministar i naglasio da je povećanjem izvoza iz Srbije, vođen rastom izvoza delova i komponenata autoindustije smanjen trgovinski deficit. Pokrivenost uvoza izvozom u 2012. godini bila je 33 odsto, u 2020. 70 odsto, rekao je on i naglasio da su to veliki koraci, ali ne i dovoljni rezultati koje Srbija želi da postigne.
D. Mlađenović