Smanjen nivo nenaplativih kredita u Srbiji

To je 0,5 odsto više nego koncem decembra prošle godine, a 0,3 odsto više nego u junu, govore podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Najmanje kredita dato je privredi. Međutim, na pad kredita uticalo je i rešavanje problema s nenaplativim kreditima.

Pravna lica, odnosno kompanije, u odnosu na početak godine zadužene su 2,6 odsto manje. Ukupna suma dugovanja je 1.341,85 milijardu dinara. Gledano prema prethodna dva meseca, ostali su na pozitivnoj nuli. Preduzetnici su nešto bolji, pa je za prvih sedam meseci dug povećan 1,3 odsto, a u prethodna dva meseca 0,3 više i suma kredita iznosi ukupno 49,11 milijardi dinara.

Kada neka zemlja beleži rast i kada bruto društveni proizvod ide uzlaznom linijom, i krediti obično rastu. Srbija beleži rast, ali krediti nisu u usponu već, naprotiv, padaju. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže da se naš rast više zasniva na investicijama koje dolaze iz inostranstva nego na kreditima. Što se tiče investicija, i one bi mogle biti veće.

– Učešće investicija u BDP-u sada je između 18 i 19 odsto – kaže Savić. – Da bi se nastavio rast, potrebno je da investicije budu bar dva procenta više, kao u zemljama u regionu. Ne treba zaboraviti da je njihovo učešće u BDP-u sedamdesetih godina prošlog veka, kada smo se ubrzano razvijali, bilo oko trećine. Što se tiče NPL-a, svakako je dobro što se to rešava. Pre nekoliko godina bili su na visokom nivou.

Još 2104. godine nivo nenaplativih kredita u Srbiji bio je 22,5 odsto, a sada su pali na 7,8 procenta.

Gotovinski krediti stanovnika Srbije već godinama najbrže rastu, a taj trend zabaležen je i ove godine. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banka govore da su za prvih sedam meseci ove godine povećani 11,3 odsto i iznose 364,5 milijarde dinara. Međutim, krediti se ne uzimaju samo za lične i porodične potrebe. Kako je nedavno objasnila guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković, te pozajmice uzimaju fizička lica da bi finansirala deo poslovanja malih preduzeća. Uslovi za dobijanje kredita su slični, a keš zajmovi građanima se odobravaju brže.

Savić objašnjava da je strategija za smanjenje NPL-a, koju je donela Narodna banka Srbije, dala rezultate. Deo tih pozajmica je otpisan, a drugi deo je, izmenom propisa, preknjižen.

– Dobro je što je to učinjeno jer nema nikakve svrhe da banke u bilansima drže kredite koje nikada neće naplatiti – kaže Savić. Banke danas vode računa o tome da oni koji uzimaju kredite mogu i da ih vrate. O tome da je procena kreditne sposobnosti kompanija bolja govore i podaci Kreditnog biroa o docnji. Preduzeća su krajem prošle godine kasnila s izmirivanjem obaveza s 11,1 odsto, a u julu je to bilo 7,3 procenta. Za pravna lica se smatra da su u docnji kada svoje obaveze ne ispune 15 dana od trenutka kada rata kredita stigne na naplatu.

D. Vujošević