Slamka spasa za MSK, Petrohemiju i Azotaru
Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učestovanje u postupku privatizacije Metanolsko-sirćetnog kompleksa AD Kikinda, HIP „Petrohemija” Pančevo i HIP „Azotara” Pančevo. Potencijalni investitori treba da dostave procenu fer tržišne vrednosti kapitala, imovine i obaveze, i to sa stanjem s kraja prošle godine, cenu i način na koji bi ušli u vlasništvo jedne od fabrika. Rok za dostavljanje pisama je 3. maj.
Resorno ministarstvo će pregledati pristigla pisma o zainteresovanosti i ono što se u njima nudi i, ukoliko neka od njih budu prihvatljiva, predložiće Vladi Srbiji model privatizacije. Ukoliko pak nijedna ponuda ne bude zadovoljavajuća ili u njoj ne bude cena ispod koje država nije spremna da privatizuje te fabrike, o tome će takođe biti obaveštena Vlada Srbije.
Početkom meseca je i sam srpski premijer Aleksandar Vučić istakao da je najveći problem Srbije petrohemijski kompleks jer MSK, čija je osnovna delatnost gas, može da radi bez gubitaka jedino s cenom te sirovine od 170 dolara po kubnom metru, a sada je nabavna cena 210 dolara. Ministar privrede Goran Knežević, koji je i najavio da će poziv za privatizaciju te tri kompanije biti upućen do 31. marta, ustvrdio je da postoje zainteresovani investitori, dodajući da bi se rešavanjem pitanja tih preduzeća umnogome rasteretio i fiskalni sistem Srbije, ali i doprinelo većem usmeravanju kapaciteta razvojnim aktivnostima države.
Sva tri kompleksa imaju ogromne stare dugove koji im ne dozvoljavaju da stanu na zdrave noge. Tako je pančevačka „Petohemija” u 2015. godini imala poslovni dobitak od 2,5 milijarde dinara i u isto vreme više od tri milijarde starih dugova. Zaostali računi iz te godine su čak 400 miliona evra i država je krajem prošle godine morala da im oprosti 105 miliona evra i taj iznos uvrsti u trošak budžeta Srbije za 2016. godinu.
Za razliku od „Petrohemije”, pančevačka „Azotara” je i 2015. godinu završila s gubitkom od pet milijardi dinara, dok je MSK Kikinda napravio minus od 2,2 milijarde. Ovlašćeni rezizori su u svom izveštaju skrenuli pažnju na to da su kratkoročne obaveze MSK-a veće od njegovih obrtnih sredstava, i to 2,49 milijarde dinara. U toj fabrici i u pančevačkoj „Azotari” zapravo najveći vlasnik je „Srbijagas”, i njemu su i najviše dužne, dok je on najmanje zastupljen u „Petrohemiji”. Upravo zbog dugovanja za gas, „Srbijagas” je i doneo odluku o pokretanju privatizacije ta dva preduzeća jer je zaključeno da više ne postoje mehanizmi za oporavak finansijske situacije u njima.
Inače, u pomenute tri kompanija zaposleno je gotovo 3.000 radnika, a već nekoliko godina je jasno da će doći vreme kada država više neće moći da rešava njihove probleme, već da se za njihov opstanak mora tražiti strateški partner. Pronalaženjem kupca, odnosno strateškog partnera u postupku privatizacije, i obezbeđivanjem potencijala za dalje finansijsko restrukturiranje stvara se i mogućnost da najveći deo radnika sačuva radno mesto. Ipak, treba naglasiti i to da poziv investitorima da pošalju pismo zainteresovanosti ne znači da će neko od njih i postati partner ili vlasnik neke od te tri fabrike. S druge strane, može se dogoditi da ipak neko od potencijalnih investitora iznese ponudu modela i cenu koju je spreman da plati koja zadovoljava kriterijume države i na taj način ostane u trci za vlasništvo za neku od te tri fabrike.
LJ. Malešević