Sindikati traže povišicu od 7.000, gazde zamrzavanje

Počasni predsednik UPS-a Nebojša Atanacković kaže bi bilo najbolje da se minimalac privremeno „zamrzne” pošto još nije formirana nova vlada, ili da se donošenje odluke o povećanju minimalca odloži do kraja godine da bi se videlo koliki će biti rast privrede u ovoj godini.

Atanacković je naveo u izjavi za Tanjug da će u petak biti održan Kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta, koji čine predstavnici UPS-a, Saveza samostalnih sindikata, UGS „Nezavisnost” i Ministarstva rada, i da će na sastanku biti reči o datumu održavanja sednice SES-a, kao i o ceni minimalca u 2021. godini.

– Svako će izneti svoj stav o minimalnoj ceni rada – kazao je Atanacković, dodajući da će tako početi razgovori na tu temu, ali da će tek posle uslediti zvanični pregovori.

Tradicionalno čekanje Ministarstva finansija

Vlada je prošle godine povećala minimalac s 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

– Svake godine se tradicionalno čeka stav Ministarstva finansija, koje određuje da li se minimalna cena rada može povećati, i koliko – dodao je Atanacković.

Napomenuo je da je sada zbog pandemije koronavirusa vanredna situacija i da u „ratnim uslovima” nije moguće razmišljati o povećavanju primanju, već obrnuto, ali da je stav UPS-a da minimalnu zaradu ne treba smanjivati.

– Ipak, problematično je sada razmišljati o tome koje će biti mogućnosti privrednika da naredne godine sadašnju minimalnu zaradu povećaju – kazao je Atanacković.

Ukazao je na to treba imati u vidu da se s povećanjem minimalca povećavaju i druge plate, tako da bio ukupan fond za plate bio veći nego što je samo povećanje minimalne zarade.

Napomenuo je da su sindikati tražili da minimalac bude na nivou minimalne potrošačke korpe, što bi bilo povećanje od 20 odsto, ili 7.000 dinara, dok se poslodavci zalažu, kao i svake godine, za to  da povećanje bude realno, to jest prema mogućnostima privrede.

– Teško je sada bilo šta reći o tome koliko bi minimalac trebalo da bude povećan, ali realno bi bilo da to povećanje bude onoliko koliko će se povećati BDP zemlje u ovoj godini – kaže Atanacković. – Mi tražimo da se minimalac povećava ne paušalno već prema rastu BDP-a i inflacije koja se očekuje u narednoj godini. Prethodnih godina smo prihvatali povećanje do šest odsto, a poslednji put je država odredila da povećanje bude 11 odsto. Mi smo onda od Ministarstva finansija dobili kompenzaciju za deo preko tih šest odsto, tako što je država smanjila doprinose za penziono osiguranje, povećala neoporezivi deo i slično.

Podsetio je na to da minimalac prima 350.000 ljudi i da, ukoliko se sindikati i poslodavci ne dogovore do 15. septembra, odluku donosi Vlada.

– Pošto još nema vlade, najbolje da se odluka odloži do kraja godine, a tada će slika biti još jasnija – naveo je on.

Atanacković je dodao da bi vlada trebalo da prihvati ono što je realno ili, ako to nije slučaj, da poslodavcima kompenzuje smanjivanjem poreza i na druge načine. Dodao je da su ranijih godina pregovori o povećanju minimalca obično počinjali mnogo ranije, ali da to sada nije bio slučaj.

D. Mlađenović