Sindikati sve manji: Radnička solidarnost samo u državnim firmama

Na pitanje da li uspešno štite prava radnika i da li je brojnost sindikalnih organizacija uticala na to da snaga sindikata oslabi i da li se promenila uloga sindikata, teško je odgovoriti. Ipak, da interes za sindikalnim udruživanjem postoji pokazuje i to što je od oko 2.000.000 zaposlenih u našoj zemlji više od trećine onih koji su i članovi nekog sindikata.

Po rečima predsednika UGS „Nezavisnost” Zorana Stojiljkovića, sasvim sigurno je da smanjenje broja članova sindikata nije nešto što se dešava samo u Srbiji. On naglašava da je od broja članova nekog sindikata mnogo važnije da li se aktivno uključuju u rad sindikalne orgaizacije kojoj pripadaju, te da UGS „Nezavisnost” ima dovoljno članova za reprezentativnost.

Sindikalno organizovanje opada praktično svuda osim u nordijskim zemljama, a stepen sindikalizovanosti u Srbiji, odnosno udeo članova sinikata u ukupnom broju zaposelnih je na evropskom proseku, kaže Stojiljković.

Kako je dodao, primetna je velika neravnomernost članstva, odnosno mnogo je više članova sindikata koji su zaposleni u javnom sektoru, dok ih je u privatnim firmama daleko manje.

Stojiljković ukazuje i na to da je na broj članova sindikata uticalo i sve ono što se dešavalo u privredi Srbije poslednjih decenija. 

Nepostojanje sindikalnih podružnica, ukazuje Zoran Mihajlović, za radnike znači manje prava i zaštite, ali i manje zarade. On napominje da snaga sindikata nije onakva kakva bi trebalo da bude, a sve zbog straha od gubitka radnog mesta.

Nismo zadovoljni time kakav je položaj radnika u Srbiji i neprestano insistiramo na tome da se postigne veći stepen saglasnosti između sindikata i poslodavaca i da socijalni dijalog bude kvalitetniji. Istovremeno, zaposleni moraju da znaju da od njih samih zavisi i njihova dalja sudbina i zato činimo sve da ih ohrabrimo i edukujemo, kaže Mihajlović.

Naša privreda je u posledenje tri decenije propadala, o čemu svedoči i to što smo sada dostigli tek oko polovine industrijske proizvodnje iz osamdesetih godina prošlog veka. Istovremeno, smanjivao se i broj zaposlenih, a slabila je i pozicija radnika, strah od gubitka radnog mesta sve je veći. Sve su to razlozi za manju zainteresovanost radnika za sindikalno udruživanje, a uz to, ogroman broj zaposlenih je razočaran i ne veruje više nikome. Takođe, u našem društvu, nažalost, solidarnost kao vrednost sve manje postoji, strah od gubitka radnog mesta je veliki i zbog toga zaposleni nisu spremni da se angažuju da bi se nešto promenilo. Uz to, ponekad ni sindikati ne reaguju blagovremno, ne prilagođavaju se promenama, kao da su zatočenici prošlosti, a nedostaje i podrška nadležnih, ali i javnosti.

Savez samostalnih sindikata Srbije, kaže sekretar Zoran Mihajlović, ima oko 550.000 članova. I on ukazuje na to da je više članova koji rade u javnom sektoru, gde je bio i manje odliv zaposlenih, a da ih manje u realnom sektoru, ali da se sada u tom delu privrede povećava članstvo.

Pitanje sindikalnog organizovanja u realnom sektoru je različito, kaže Mihajlović.

Prema njegovim rečima, u mnogim preduzećima odvija se bez ikakvih problema, negde je veoma otežano jer su poslodavci protiv sindikata i, čini se da pri tome imaju prećutno odobravanje države, a ima čak i kompanija u kojima je sindikalno organizovanje i zabranjeno.

D. Mlađenović