Savić: Inflacija nije opasna dok je jednocifrena
BEOGRAD: Inflacija nije velika opasnost dok je jednocifrena, ona je u Srbiji u oktobru iznosila 6,6 odsto, ali je problem ako postane dvocifrena, izjavio je ekonomista Ljubodrag Savić.
Gostujući na TV Tanjug, Savić je rekao da inflacija ima dve komponente - realnu i psihološku, dodajući da se realna odnosi na ono što se dešava na tržištu, a da je psihološka opasnija jer ljudi zbog straha da će pojedini proizvodi nestati masovno kupuju i stvaraju zalihe, čime povećavaju tražnju.
Inflacija dok je jednocifrena nije velika opasnost, problem je kada ona dobije drugu nogu, onda počne da funkcioniše taj drugi element inflacije - psihološki. Mi smo trenutno daleko od te situacije, rekao je Savić.
Ističe da je teško reći šta će biti s inflacijom do kraja godine, jer se s njom, kako navodi, "nikad ne zna".
Savić dodaje da država donekle može da utiče na kretanje inflacije, ali upozorava da mora da razmišlja i o toj "psihloškoj komponenti".
Objašnjava da se cene proizvoda mogu kontrolisati umanjenjem carine, poreskih opterećenja ili zamrzavanjem cena, kao što je to učinjeno sa hlebom.
Međutim, dodaje, psihloška komponenta se ne može lako kontorlisati, jer kada potrošači procene da nekog proizvoda neće biti dovoljno, kupuju više i računaju da kada dođu idući put u trgovinu da će i cena biti viša.
Oni na taj način povećavaju tražnju i stvaraju uslove da opet skoči cena, rekao je Savić.
Kaže da je na povećanje inflacije uticalo povećanje cena energenata, a da inflacija vuče povećanje i ostalih cena.
Ukazuje da je, na primer, cena gvožđa porasla za 140 odsto, dodajući da je taj materijal važan u stanogradnji koji je jedan od sektora koji vuče naš BDP.
Zbog toga i cene stanova idu na gore, rekao je Savić.
Ističe da je svetska privreda tokom pandemije doživela veliki poremećaj, jer su nekada normalni oblici saradnje postali teški.
Savić ukazuje da se, na primer, 95 odsto baterija proizvodi u tri zemlje Kini, Južnoj Koreji i Japanu, a tokom pandemije bio je otežan transport robe do Evrope, što je uticalo na povećanje troškova.
Podsetio je i na problem koji je napravio teretnjak u Sueckom kanalu.
Takve stvari utiču na porast troškova, ali samim tim i cene proizvoda, zaključio je Savić.
Privrednici optimističniji od bankara s inflacionim prognozama
Predstavnici domaćih privrednih društava su optimističniji od bankara u pogledu kratkoročnih inflacionih očekivanja, pokazuju rezultati oktobarske ankete Narodne banke Srbije, mada su prognoze i jednih i drugih i dalje u granicama ciljanog raspona NBS od 3,0 posto plus/minus 1,5 posto.
Naime, finansijski sektor očekuje da će inflacija u oktobru naredne godine iznositi 4,0 procenta, dok privrednici očekuju inflaciju na centralnoj vrednosti cilja NBS od 3,0 odsto, objavljeno je na internet stranici centralne banke.
Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve i tri godine unapred, ona se kod finansijskog sektora kreću oko centralne vrednosti cilja NBS od 3,0 posto, dok su očekivanja privrednika nešto niža i iznose 2,5 procenata za dve godine unapred i 2,0 posto za tri godine unapred.
Usidrenost inflacionih očekivanja, u čijoj se osnovi nalazi i stabilnost deviznog kursa, doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike u održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije u srednjem roku, što je, kako ističu iz NBS, jedan od neophodnih preduslova održivog privrednog rasta.
