Samo na republičkom nivou 1.200 parafiskalnih nameta

To je rečeno na okruglom stolu NALED-a, u okviru kampanje „Mesec parafiskala - Zajedno za transparentan sistem neporeskih dažbina”, na kome su predstavljeni predlozi za reformu neporeskih nameta i mogući načini za povećanje transparentnosti obračuna i naplate republičkih i lokalnih dažbina.

Republičke neporeske dažbine propisane su u gotovo 500 zakona i podzakonskih akata, slično je i na nivou gradova i opština jer su lokalni nameti propisani u više od 400 odluka, a kako su naveli učesnici okruglog stola, analizom zakonskih i podzakonskih akata došlo se do cifre od 1.200 različitih neporeskih dažbina samo na republičkom nivou.

Direktorka korporativnih poslova u KPMG “Beograd” i profesorka na FEFA fakultetu Milica Bisić kaže da je u ovom trenutku nemoguće tačno prebrojati koliko ima neporeskih dažbina i da je herojski poduhvat pokušaj da se sve one evidentiraju.

Od opštine do opštine

Menadžerka NALED-a Jelena Rančić rekla je da je analiza i popis administrativnih taksi u 15 lokalnih samoprava pokazala da se njihovi iznosi razlikuju od opštine do opštine.

„Konkretan iznos takse za zahtev varira od 20 dinara do čak 300 dinara u pojedinim jedinicama lokalne samouprave”, rekla je Rančić i navela da to ukazuje na nepostojanje jedinstvenog kriterijuma za utvrđivanje njihovog iznosa.

„Neprebrojivo je mnogo različitih dažbina koje su možda taksa, možda naknade, i građani i privreda teško mogu da se snađu u takvoj šumi propisa”, rekla je Bisić.

Navela je da je jedan od razloga za njihovu neprepoznatljivost i neizvesnost koliko tačno košta to što se oni dodatno kriju pod različitim drugim imenima i često se dešava da se zovu cena, troškovi, naknada ili nadoknada.

Problem je, kaže, što se deo dažbina i prihodi koji se od njih ostvaruju ne evidentiraju kroz trezor Srbije.

„To znači da ni samo Ministarstvo finansija i vlada ne znaju tačno koliko je tih sredstava naplaćeno, a sami tim i teško mogu da kontrolišu i obim naplate i korišćenje tih sredstava”, rekla je Bisić.

Smatra da je dobro rešenje da se za početak sve neporeske dažbine, naknade i takse, popišu, definišu i unesu u javni registar koji bi bio lako dostupan i pretraživ obveznicima plaćanja, a u kome bi bile sve neporeske dažbine.

Navela je da bi izmenama Zakona o buyetskom sistemu trebalo definisati uspostavljanje takvog registra, za čije je funkcionisanje potrebno obezbediti odgovarajuće IT rešenje.

Bisić kaže da bi u registar trebalo najpre da se unesu takse na republičkom i lokalnom novou, za koje navodi da su i najbrojnije, a da bi za njegovo uspostavljanje bilo potrebno od šest meseci do godinu dana.

D. Mlađenović