Ružić: Inspektori nisu neprijatelji, važna saradnja
BEOGRAD: Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić otvorio je danas sednicu Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor i naveo da je ta komisija doprinela tome da privrednici i inspekcija počnu da sarađuju, a ne da se inspektori doživljavaju kao neprijatelji.
Podsećajući na fizički napad na inspektora rada pre tri dana u Nišu, Ružić je kazao da to nije izdvojen slučaj, te da je ovom problemu potreban sistemski pristup, da je najvažnije preventivno delovati i da i oni koji krše zakon shvate da inspektori nisu neprijatelji, već da vode računa o zdravom poslovnom ambijentu u Srbiji.
Ružić je kazao da za razliku od pre sedam godina kada se 50 ODSTO privrednika izjašnjavalo da su inspekcije otežavajuća okolnost za privredu, u prošlogodišnjem istraživanju pokazano je da samo 13 procenata privrednika posmatra inspekcije na taj način.
On je, na četvrtoj sednici u Srpsko-korejskom poslovnom centru, istakao da je samo u prošloj godini inspekcija rada pronašla 20.000 onih koji su radili na crno, te da je 19.000 tih "individua uvedeno u pravnu normu", odnosno zasnovali su radni odnos.
"Nakon 415.000 nadzora koji su izvršeni utvrđeno je da je 3.000 bilo neregistrovanih subjekata tako da se i tu vidi pomak i smanjenje tog broja. Ono što smo kao Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor uradili to je da funkcionišemo na inkluzivan način, privreda je uključena, a intenca je da nakon jednog represivnog modela inspekcije, sada imamo model koji je preventivno edukativan", naveo je Ružić.
Kazao je da se ove godine očekuje otvaranje kancelarije privrednog savetnika, zatim da će se raditii na analizi inspekcijske službe, na smanjenju deficita ljudskih resursa u okviru čega će se ići na zapošljavanje novih mladih inspektora, počeće sa radom pilot projekat eInspektor koji će ove godine obuhvatiti četiri inspekcije, a do sredine 2019. godine svih 36 inspekcija, a planirano je i opremanje inspekcija, pre svega automobilima i računarima.
"Danas imamo direktan dijalog sa privredom i želimo da ukažemo na sva prava i obaveza iz Zakona o inspekcijskom nadzoru. Kada pogledate prava i obaveza jasno je da je preimućstvo na strani privrede, postoje 22 prava i devet vrsta obaveza. Represivni model će biti primenjivan isključivo na one koji će sa predumišljajem težiti da prekrše zakon", kazao je Ružić.
Direktor EBRD-a u Srbiji Danijel Berg, koja uz NALED podržava projekat Koordinacione komisije, kazao je da je sprovođenje reforme inspekcijskog nadzora dvosmerna ulica i treba da dovede do toga da "kompanije sarađuju sa inspektorima i inspektori sa kompanijama, a ne da budu suprotstavljeni".
Privrednik iz Japan tobaka Vladimir Tipsarević rekao je da je zakon o inspekcijskom zakonu doneo puno poboljšanja, pre svega uveo plansku kontrolu, preventivno delovanje inspekcije, savetodavni odnos prema privredi, pored standardnog represivnog, te da je uveo mnogo veću kontrolu neregistrovanih subjekata, što je zapravo bio jedan od najvažnijih zahteva privrede.
"Ovde smo danas imali priliku da konkretno porazgovaramo sa glavnim inspektorima i jako smo zadovoljni zbog toga, jer ovakvi sastanci pomažu implementaciju zakona i saradnju privrede i inspekcije, koje imaju zajednički cilj, a to je uspostavljanje zakonitog i boljeg ambijenta za poslovanje i napredak privrede", kazao je Tipsarević.
On je dodao da je najveći problem za privredu Srbije siva ekonomija.
"Već od kraja 2015. godine postoji nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije u kojem inspekcije imaju bitnu ulogu. Mi smo zadovoljni onim što je postignuto, međutim to je jedan dugoročan plan, koji ima konkretne rezultate koji treba da budu postignuti i potrebno je kontinuirano sprovoditi mere iz programa", naveo je Tipsarević.
