Rođaci spiskali najveći deo novca iz dijaspore
NOVI SAD: Srpska dijaspora unela je u proteklih osam godina u Srbiju više od 25 milijardi evra. Međutim, najveći deo tog novca nisu investicije namenjene za pokretanje biznisa i otvaranje novih radnih mesta, već novac koji je otišao na dnevnu potrošnju građana.
Da bi se Srbi koji žive i rade u inostranstvu ohrabrili da ulažu u zemlju porekla, potrebno je da se izradi nova nacionalna strategija za dijasporu, kojom bi se jasno definisali prioriteti države i ponudili konkretni projekti u koje bi dijaspora mogla ulagati.
Ukoliko se u narednom periodu ne donese plan za jačanje veza s dijasporom, treća generacija srpskih migranata – mladi rođeni van Srbije – neće više imati rodbinu u Srbiji kojoj šalju novac, a danas su svote koje se šalju rođacima i najveće koje stižu iz dijaspore jer njihovi roditelji već planiraju da penzionerske dane provedu u zemlji u kojoj su radili decenijama, smatra predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović.
Ali, među privrednicima srpskog porekla u Austriji, kaže Kapetanović za Tanjug, postoji volja da se investira u Srbiju i Republiku Srpsku. Samo u Beču, kaže, ima više od 7.000 Srba koji u tom gradu drže mala i srednja preduzeća.
Iako nema tačne brojke koliko građana Srbije godišnje ode iz zemlje u potrazi za poslom, njihovim odlaskom se stvara nova generacija koja bi doznakama mogla pomagati svoje rođake u zemlji porekla.
Međutim, član skupštinskog Odbora za dijasporu Aleksandar Čotrić kaže da to nije način za jačanje saradnje matice i dijaspore, već je potrebno izraditi nacionalnu strategiju za dijsporu.
Treba ponuditi našim uspešnim privrednicima u inostranstvu povoljne uslove za investicije, kao što je to ponuđeno nekim stranim investitorima, smatra Čotrić.
Podseća na to da su Italija i Irska, ali i Indija i Kina, izradile nacionalne planove za povratak svojih građana u matičnu državu.
S time da je potencijal za ulaganje u Srbiju iz zemalja u kojima žive iseljenici veliki ali neiskorišćen, saglasan je i rukovodilac Centra za podršku investicijama i javno-privatno partnerstvo u Privrednoj komori Srbije Đorđe Andrić.
Od 2010. do 2018. godine u Srbiju je mimo zvaničnih kanala ušlo više od 25 milijardi evra, procenjuje Andrić.
Kako dodaje, zato je potrebno da se deo tih para preusmeri iz potrošnje u investicije.
S drugog kraja planete, iz Australije, gde, po zvaničnim podacima australijskog Biroa za statistiku, ima oko 74.000 Srba, u Srbiju je za prvih devet meseci prethodne godine stiglo 32 miliona evra.
Taj iznos je dvostruko veći od ukupne spoljnotrgovinske robne razmene Srbije i Australije, koja je do novembra prošle godine bila 15,6 miliona evra.
U saradnji s Međunarodnim centrom za razvoj i migracione politike (ICMPD) iz Beča a uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije, PKS priprema projekat „LinkUp! Serbia – podsticanje investicija dijaspore”.
Projektom će se proceniti poslovno okruženje za investicije dijaspore u Srbiju, a Srbima u rasejanju će se ponuditi gotovi projekti u koje mogu ulagati, kaže Andrić.
Tradicionalno, najviše novca putem doznaka u Srbiju dolazi iz Nemačke, oko 900 miliona evra godišnje, zatim iz Švajcarske, Austrije, Francuske...
Po podacima NBS-a, za prvih devet meseci 2018. godine, priliv po osnovu doznaka samo iz Austrije, u kojoj ima oko 120.000 srpskih državljana, iznosio je 216 miliona evra.
LJ. Malešević
