ROBNA RAZMENA SRPSKE EKONOMIJE SA SVETOM 48,7 MILIJARDI EVRA Evo s kojim zemljama je ostvaren najveći SUFICIT
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je bila u periodu januar-septembar 48,7 milijardi evra, što je za 1,3 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
Kada je reč o izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili su Nemačka, BiH, Italija, Mađarska i Rumunija, a kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Rusija i Turska. Ivoz robe imao je vrednost od 21,5 milijardi evra, što čini rast od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 27,2 milijarde, što predstavlja smanjenje od 6,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 5,69 milijardi, što je smanjenje od 33,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 79 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,1 odsto.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Mađarskom, Moldavijom.
Kablove i struju najbolje prodajemo
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz kablova, to jest kako se to stručno kaže, setova provodnika za avione, vozila i brodove (161 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu električne energije (86 miliona dolara), na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 77 miliona dolara, sledi izvoz rafinisanog bakra, sa 65 miliona dolara, a poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila, sa 52 miliona dolara.
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (197 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (92 miliona dolara), na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (52 miliona dolara), sledi uvoz električne energije (50 miliona dolara), a poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V sa 39 miliona dolara.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Irakom, Ruskom Federacijom, Nemačkom, Belgijom, Holandijom, Austrijom, Kazahstanom, Poljskom, Španijom, Danskom, Slovenijom, Grčkom, Francuskom, Švajcarskom...
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62 odsto (14,4 milijarde dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,9 odsto (6,03) i oprema, 12,1 odsto (2,8).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,4 odsto (16,62 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,4 odsto (5,7), i oprema, 11,5 odsto (3,39).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2.268,1 milion dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata i drumskih vozila. Izvoz Srbije iznosi 3,62 a uvoz 1,36 milijardi dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 266,6 odsto.
D. U.
