RESTITUCIJA Biće para umesto kuća, njiva i fabrika

Po statističkim podacima Agencije za restituciju, za prva dva meseca 2018. godine vraćena su 43 poslovna prostora, što je ukupno 4.298, a na kraju 2017. bilo je 4.255. Vraćeno je 16 stanova i zgrada više nego na kraju prošle godine, pa su sada starim vlasnicima ili naslednicima data 854 stana i 916 zgrada. Početkom ovog meseca vraćeno je 302 hektara,75 ari i 45 kvadratnih metara neizgrađenog zemljišta, što je 358 hektara i 37 ari više nego na kraju 2017. godine. Vraćeno je i 5.187 ha, 42 ara i 80 kvadratnih metara šumskog zemljišta, a na kraju 2017. bilo je 5.086 ha i 64 ara. Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, početkom meseca bilo je vraćeno 30.130 ha, 77ari i 77 kvadrata, što je 236 ha, 387 ari i 64 kvadrata više nego pre dva meseca.

Restitucija u naturi, kako je početkom godine izjavio direktor Agenciji za restituciju Strahinja Sekulić, završena je u 90 odsto zahteva, dok će za preostalih deset odsto, što je oko 20.000 zahteva, biti doneta rešenja o obeštećenju. Agencija za restituciju je, u saradnji s Poreskom upravom, procenila da je vrednost ukupne imovine koja ne može da se vrati u naturi 13,6 milijardi evra. Isplata putem obveznica biće moguća tek kada Vlada Srbije donese odluku o koeficijentu obeštećenja, a očekuje se da to učini narednih dana. Bez tog koeficijenta, Agencija za restituciju, koja je već do kraja prošle godine donela 916 rešenja o pravu na obeštećenje, ne može da sačini konačnu odluku. Do kraja decembra ove godine znaće se uz primenu koeficijenata na koji način će biti podeljene dve milijarde evra, planirane u buyetu Srbije za obeštećenje.

No, izvesno je da bi, shodno Zakonu o restituciju, u decembru ove godine morala početi isplata obeštećenja u obveznicama na rok od 12 godina, uz godišnju kamatu od dva odsto. Za starije sugrađane, koji su bili vlasnici ili nasledici oduzete imovine, rok dospeća biće pet godina.

– Zakonsko rešenje je da sve obveznice moraju biti isplaćene od 2018. do 2030. godine, bez obzira na to kada je rešenje doneto – objasnio je Sekulić. – Za obeštećenje je ukupno predviđen iznos od dve milijarde evra. Dražava ima svoje limite u pogledu finansija i imovine, te se i restitucija kreće u okviru realnih mogućnosti države. Vlasnicima ili naslednicima zakon ograničava isplatu obeštećenja do 500.000 evra.

Čelnik Agencije za restituciju napomenuo je da će svakako biti vlasnika ili naslednika nezaodovljnih rešenjima o obeštećenju za imovinu koja ne može biti vraćena u naturi, ali podseća na to da ni mnogo bogatije zemlje u svetu nisu uspele da nadoknade štetu 100 odsto. Sve u svemu, u narednih pet godina treba da budu gotove sve prvostepene odluke o obeštećenju.

U zakonskom roku Agenciji za restituciju stiglo je ukupno 75.000 zahteva za povraćaj oduzete imovine. U taj broj uračunati su i oni koje su podneli državljani drugih država, a koji, po srpskom zakonu, imaju pravo na povraćaj oduzete imovine. Deset odsto oduzete imovine koja se potražuje ne može biti vraćeno u naturi, pa će vlasnici ili naslednici biti obeštećeni putem obveznica.

Proteklih dana Agenciju za restituciju posetio je američki ambasador u SAD Kajl Skot da bi se uverio u tempo vraćanja imovine američkih državljana. Zahtev za vraćanje imovine u Srbiji u zakonskom roku podnela su 144 državljanina SAD srpskog porekla. Srbija je američkim državljanima do sada vratila 132 objekta, i to 96 poslovnih prostora, 15 stanova i 15 zgrada, ukupne površine 9.012 kvadratnih metara, kao i 970 hektara njiva.

U Agenciji za restituciju objašnjavaju da diskriminacija prema strancima ne postoji. Osim američkih državljana, zahteve za vraćanje oduzete imovine podneli su i državljani nekih evropskih država. Srbija je jedina zemlja koja vraća imovinu potomcima Nemaca koji su pre kraja Drugog svetskog rata živeli van svoje matične zemlje. Agenciji za restituciju stiglo je 593 zahteva nemačkih državljana i 564 zahteva austrijskih. Nemačkim državljanima je deo imovine već vraćen, kao i austrijskim. Državljani Nemačke i Austrije najviše zemlje traže u bačkim atarima Prigrevice, Kljajićeva, Kule, a u Banatu – u Kovinu, Beloj Crkvi i Žitištu.

LJ. Malešević