Reciklirano više od 20.000 tona guma u prvoj polovini 2019.

U desetak postrojenja za tretman guma pneumatici se sakupljaju putem sakupljačke mreže koju organizuju recikleri, a koja uključuje sopstveni sistem sakupljanja, kao i fizička i pravna lica sakupljače sa kojima sarađuju.

Takođe, u reciklažne centre gume stižu i od generatora otpada kao što su vulkanizerske radnje, poljoprivredna dobara, deponije, industrija, gumarska, rudarska i transportna preduzeća, proizvođači i distributeri pneumatika.

U Srbiji se primenjuje načelo "zagađivač plaća", proisteklo iz zakonodavstva EU, što znači da su uvoznici i proizvođači guma u obavezi da plaćaju ekološku taksu kako bi se taj novac koristio da se gume na bezbedan način zbrinu kada postanu otpad.

Iako naplata ekološke takse raste iz godine u godinu, isplata podsticajnih sredstva za zbrinjavanje guma i svih posebnih tokova otpada kasni duže od godinu dana i isplaćuje se u manjem iznosu nego što su firme preradile otpada, kažu u Udruženju reciklera Srbije.

Država je za tretman otpada prošle godine platila 34 odsto manje podsticajnih sredstava za otpad koji su recikleri već sakupili i preradili.

Prošle godine prerađeno je ukupno 42.000 tona guma, što znači da je ostao neplaćen tretman 14 miliona kilograma guma, navodi se u saopštenju.

U Udruženju napominju, takođe, da i u ovoj godini, kada se završava treći kvartal, recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava.

Reciklaža otpadnih guma, kako je navedeno, nije visokoprofitabilan posao, jer podsticajna sredstva pokrivaju samo deo troškova sakupljačke mreže, transporta otpada i zahtevne i skupe tehnologije tretmana ove vrste otpada, pa se jedino velikim obimom proizvodnje i plasmanom sopstvenih proizvoda, nastalih iz procesa reciklaže, može ostvariti određeni profit.

U Udruženju podsećaju da otpadne gume pripadaju posebnim tokovima otpada, kao i baterije, akumulatori, otpadna ulja, otpad od EE proizvoda, jer zahtevaju posebno upravljanje otpadom od mesta nastajanja, sakupljanja, transporta i tretmana, u suprotnom mogu da imaju negativne posledice na životnu sredinu i zdravlje ljudi ukoliko se neadekvatno zbrinjavaju.

Prilikom nekontrolisanog paljenja guma u atmosferu se oslobađa dim koji sadrži brojne štetne materije, ispuštaju se otrovni gasovi dioksini i furani koji negativno utiču na zdravlje ljudi i okolinu, a neretko su i pojačanog kancerogenog dejstva.

Takođe, topljenjem guma nastaju tečni polutanti koji prodiru u tlo i mogu biti opasni zagađivači ukoliko dopru do površinskih i podzemnih voda.

Recikliranjem guma se čuvaju resursi jer se dobija gumeni granulat od koga se prave raznovrsni proizvodi kao što su podloge za sportske terene, dečija igrališta, izolacioni materijal, kante za smeće, dodatak za asfaltne mešavine za izradu puteva, autodelovi, obloge za štale i drugo.