Rastu cene nafte jer globalna energetska kriza uzima maha

Cena fjučersa sirove nafte Brent porasla je za 58 centi ili 0,7 posto, na 82,53 dolara po barelu na trgovanju oko podneva po srednjoevropskom vrmenu dok je američka WTI nafte ojačala za 0,60 dolara ili 0,8 procenata, na 78,90 dolara, izveštava Rojters.

Ranije ove nedelje, WTI nafta je dostigla najviši nivo u poslednjih skoro sedam godina od 79,78 dolara, dok je Brent zabeležio trogodišnji maksimum od 83,47 dolara.

Poskupljenje nafte je podstakao skok cena gasa u Evropi, koji je ohrabrio ponovni prelazak na naftu za proizvodnju električne energije, kao i odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njenih saveznika predvođenih Rusijom da se drže plana o povećanju isporuka za samo 400.000 barela dnevno (bpd) u novembru.

Referentne cene evropskog gasa u holandskom TTF čvorištu su se danas kretale na nivou koji je ekvivalentan iznosu od oko 200 dolara za barel nafte, prema Rojtersovoj ročunici izvedenoj na osnovu podataka Eikona.

"Ubrzanje prelaska sa gasa na naftu moglo bi da podigne tražnju za sirovom naftom na severnoj hemisferi radi proizvodnje elektične energije ove zime", navodi analitičar za robna tržišta bankarske grupe ANZ. Ova banka je povećala prognozu potražnje za sirovom naftom u četvrtom kvartalu za 450.000 barela dnevno.

Američko ministarstvo energetike je saopštilo da je "stavila sve alate na sto" za rešavanje zaoštrenih uslova snabdevanja energijom, koji bi mogli da uključe stavljanje na tržište nafte iz državnih rezervi.

Do krize na tržištu energije došlo je zbog više faktora, među kojima je i rast potražnje za gorivom usled obnavljanja ekonomske aktivnost nakon ublažavanja korona mera ograničenja u mnogim regionima, pri čemu pritisak na cene vrši i strah da bi hladna zima mogla da smanji ponudu gasa na trzištu.

Kina je danas zatražila od rudara u susednoj Mongoliji da povećaju proizvodnju uglja kako bi ublažila probleme s nestašicom struje u zemlji.