RAPIDAN RAST SVETSKE POPULACIJE NIJE BEZ POSLEDICA Za 10 milijardi ljudi trebaće 40 odsto više hrane nego danas

Ekspert za klimatske promene i održivu proizvodnju hrane FAO UN Sandra Korsi kazala je da se procenjuje da će do 2050. godine broj stanovnika na zemlji porasti  na 10 miliardi, a to bi značilo da se na postojeći broj ljudi doda cela Indija ili Kina, što je, kako je naglasila, rast bez presedana. Sada nas na planeti ima nešto malo više od osam milijardi.

- Zbog toga moramo povećati proizvodnju hrane i to za 30 do 40 odsto u poređenju sa nivom od 2020. godine - rekla je ona u video-obraćanju skupu o regenerativnoj poljoprivredi, odnosno kombinaciji primene tradicionalnih praksi i savremene tehnologije u poljoprivredi u cilju proizvodnje zdrave hrane i održivosti.

Prema njenim rečima, imamo veliki jaz kada je reč o raspoloživom zemljištu, koje je bilo za obradu 2010. i koje će biti potrebno 2050. Nalazimo se na kritičnoj tački i potrebno je da prepoznamo i odmah delujemo, naglasila je Korsi i dodala da zaštita životne sredine ima konkretne uticaje na živote ljudi odmah.

- Mi smo poslednja generacija koja može da obezbedi budućnost poljoprivrede, što je izazovan zadatak, ali i prilika bez presedana - naglasila je Korsi.

Ona je navela i da praćenje onoga što se dešava sa degradacijom zemljišta pokazalo da postoji 600 različitih vrsta koje su blizu istrebljenja zbog poljoprivrede.

- Pratimo i klimatske promene i procenjuje se da će temperatura u celom svetu porasti za 1,5 stepeni do 2050. godine, dok će temperatura vode da poraste za pet stepeni, a sve to će uticati na stotine miliona ljudi. To su globalna pitanja koja će postati realnost na lokalu i svakog od nas to treba da interesuje - kazala je Korsi.

Mana regenerativne poljoprivrede su, pre svega, činjenice da će poljoprivrednicima biti potrebno neko vreme da steknu znanja i veštine za ovaj tip proizvodnje, manje oranja može da dovede do češće pojave neželjenih biljaka – korova.

Zbog toga će deo farmera to nadomestiti većom upotrebom herbicida. Neki stručnjaci smatraju da može doneti manje prinose sa nekim usevima i u određenim uslovima. Prelazak sa tradicionalnih metoda zahteva vreme.

Jedno od rešenja u ovoj jednačini se zove regenerativna poljoprivreda, ističu stručnjaci.

Prema analizama, postoji pet osnovnih principa regenerativne poljoprivrede, ali ona ima i nedostataka.

Principi su da je potrebno držati površinu zemlje prekrivenu koliko god je moguće, ograničiti fizičko i hemijsko uznemiravanje zemlje, kombinovati širok izbor biljaka kako bi se povećao biodiverzitet tla; ostaviti živo korenje biljaka u zemlji tokom što većeg dela godine, a uključiti u sistem proizvodnje stoku, koja će da pase na tom tlu.

D. U.