Radnička prava kršena i u vanrednom stanju

Direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović za Tanjug je precizirao da je u toku vanrednog stanja podneto 80 zahteva za prekršajni postupak protiv 78 poslodavaca zbog nepoštvanja zakonske regulative.

Podneta je i jedna krivična prijava zbog nepoštovanje mera bezbednosti na radu.

Od 78 njih, 66 prekršajnih prijava podneto je zbog kršenja Zakona o radu, odnosno rada na crno, nedostavljanje obračuna zarada, prekovremenog rada koji nije isplaćen, a 14 zbog nepoštovanja mera bezbednosti na radu, naveo je Đurović.

Inspekcija je tokom vanrednog stanja primila ukupno 4.650 poziva, putem kontakt-telefona ili pismeno, a obavljeno je 1.572 nadzora, od čega je 644 zahteva bilo od zaposlenih.

Njih 126 se žalilo da je dobilo otkaz, a 26 trudnica i porodilja se žalilo da prema njima nije postupano onako kako je zakon predvideo, odnosno nisu im isplaćene naknade, a 79 primedbi bilo je na rad na crno.

U vreme vanrednog stanja ipak je veći broj poslodavaca poštovao mere, što je dobro, primetio je Đurović.

Govoreći u situaciji u „Juri”, on je kazao da je Inspekcija više puta odlazila na teren i da nisu uočene nepravilnosti, osim u jednom trenutku kada se radilo u tri smene zbog većeg broja radnika i držanja odgovarajuće bezbednosti, ali da su tada inspektori sugerisali da se o tome povede računa.

Rekao je da je poslednjih godina bilo više inspekcijskih nadzora nego ranije i da je primetno da sve više poslodavaca radi u skladu sa zakonom.

S druge strane, na legalnom tržištu rada bilo je i otpuštanja, ali i zapošljavanja. Više od 15.000 lica s evidencije Nacionalne službe za zaspošljavanje uspelo je da se zaposli ili pokrene samostalan posao u periodu vanrednog stanja, dok se 9.600 lica u tom periodu prijavilo na evidenciju NSZ-a sa zahtevom da ostvare novčanu naknadu jer su ostali bez posla, kažu u toj službi.

Na sajtu resornog ministarstva objavljena je lista poslodavaca kod kojih su tokom kontrola zatečeni radnici koji su radili na crno.

Podaci se odnose na period od 3. januara prošle godine do 20. maja ove, tako da su tu i gazde koje su na crno zapošljavale i tokom vanrednog stanja.

Dodaju da nije isključeno da je bez posla ostao veći broj ljudi, ali da oni raspolažu samo podacima baziranim na broju zahteva koji su podneti za ostvarivanje naknade.

Podaci o broju zaposlenih pokazuje da tržište rada nije stalo i da je funkcionisalo i za vreme vanrednog stanja. Najveći broj građana zaposlio se u prerađivačkoj industriji, a ta situacija je bila šansa da posao nađu i kuriri, dostavljači robe, hrane, medicinske sestre – tehničari, informatičari.

Trgovci su, naročito manji, s jedne strane, „gubili” radnike, a s druge, veći trgovinski lanci su usled pojačanog posla imali i veće potrebe za zapošljavanjem.

Z. Delić