Radnici tuže gazde zbog otkaza, plata i mobinga

Radnici pravdu čekaju i po nekoliko godina, a jedan od razloga je i taj što se radnim sporovima bavi svega 285 sudija.

Predsednica ASNS-a Ranka Savić tvrdi da u proseku radni sporovi traju četiri godine, a postoji i veliki broj slučajeva gde su oni duži od decenije. To je i bio razlog što su sindikati još pre godinu tražili da se osnuje specijalizovani sud rada, čija je dobra praksa potvrđena u mnogim evropskim državama.

– Jedan sudija ne može da sudi i krivicu, i radni spor, i privredu, on mora da bude uskospecijalizovan, oni u principu loše poznaju oblast radnih sporova, treba im više vremena da uđu u materiju – ocenila je Ranka Savić. – Od zahteva sindikata  od pre dve godine o osnivanju specijalizovanih sudova rada nije se odmaklo dalje od ideje.

Od  2005. godine do kraja 2016. pokrenuta su 14.192 radna spora

Radni sporovi mogu se rešavati i van sudova, posredovanjem Agencije za mirno rešavanje sporova, ali na taj korak radnici se ređe odlučuju. Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ustanovljena je zakonom i jedina je specijalizovana institucija za mirno rešavanje individualnih i kolektivnih sporova. Od 2005. godine do kraja 2016. pokrenuta su 14.192 radna spora, od toga meritorno je rešeno 5.118 individualnih i 126 kolektivnih. Pošle godine pokrenuto je 1.067 postupaka, što je 111 više nego godinu ranije, ali i pet puta više nego 2014, kada ih je pokrenuto samo 197.

S obzorom na to da je poslednjih godina u Srbiji došlo do povećanog ulaganja stranog kapitala i nastavka privatizcije, što je dovelo da znatnih otpuštanja, ali i promene u svetu rada, radnici su u većem broju počeli da traže zaštitu svojih prava i, poučeni ranijim iskustvima, i dalje se obraćaju sudovima umesto Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

Vlada Srbije je krajem prošle godine utvrdila izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova i uputila ih u skupštinsku proceduru da bi radnicima u Srbiji omogućila da već od početka ove godine preko nje brže rešavaju radne sporove na miran i efikasan način, ali i da se smanji broj sporova koji se vode pred sudovima. Tim izmenama upravo je predviđeno proširenje nadležnosti Agencije na sporove o visini i isplati otpremnine pri odlasku radnika u penziju, o radnom vremenu, ali i o ostvarivanju prava na godišnji odmor, kao i drugih primanja i naknada. Izmenama je predviđena i mogućnost sporazumnog okončanja individualnog spora, što do sada nije postojalo, kao i obaveza arbitra da navodi strane da tokom samog postupka postignu sporazum.

Po objašnjenju direktora Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Mileta Radivojevića, institut mirnog rešavanja radnih sporova u Srbiji i posle toliko godina nije uspeo da se postavi kao alternativa sudskim postupcima, iako je efikasniji i jeftiniji vid rešavanja sporova radnika i poslodavaca.

– Cilj izmene Zakona je da se unapredi rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova na miran i efikasan način, smanji broj radnih sporova koji se vodi pred sudovima, unapredi socijalni dijalog, kao i da se smanje troškovi koje prouzrokuju radni sporovi – objasnio je Radivojević. – Treba naglasiti da je pokretanje radnog spora pred Agencijom besplatno i za zaposlenog i za poslodavca, da individualne slučajeve vode nezavisni arbitri, a kolektivne miritelji, koji se biraju na javnom konkursu. Na kraju, spor se trajno rešava u roku od 30 dana, a arbitražno rešenje ima snagu sudske presude.

Izmenama tog zakona promenjen je i način rešavanja problema mobinga, odnosno da je spor uspešno okončan samo ukoliko suprotstavljene strane postignu sporazum u roku od 30 dana, a ukoliko to ne uspeju, radni spor rešava se pred sudom. Novim propisima prediđeno je i da se tokom rešavanja sporova povodom diskriminacije ili zlostavljanja na radu isključi javnost, odnosno da se to rešava „u četiri oka”.

Posebna novina tih izmena – a o njima će se upravo izjasniti poslanici Skupštine Srbije – jeste i mogućnost da strane u sporu, dakle radnici i poslodavci, angažuju sudske veštake, a miritelji i arbitri će prvi put dobiti i zvanične legitimacije Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

LJ. Malešević