Radionice za prevladavanje straha posle otkaza

Savez samostalnih sindikata Srbije ocenio je da za posao najviše strahuju zaposleni u tek privatizovanim preduzećima, a odmah iza njih su radnici u privatnom sektoru.

Koliki je strah od gubitka radnog mesta govori i podatak da se deo radnika razboleo, a bilo je i smrtnih slučajeva, samo kada su čuli da je neko od njihovih kolega ili poznanika  dobio otkaz. No,strah i pristajanje na rad u “nenormalnim” uslovima često ne znači da radnik na kraju neće ostatiti bez posla.  Uostalom, ta sudbinu u burnoj srpskoj tranziciji zadesila više od pola miliona radnika, od kojih je deo stigao do penzije, a drugi još uvek na evidenciji nezaposlenih čekaju da se dočepaju penzionerske kase. To se jednostavno dogodi, a prestanak radnog odnosa za većinu znači gubitak materijalnih sredstava za život porodice. U trenucima gubitka posla radnici sebe smatraju manje vrednim, a pogotovo ako su zašli u godine u kojima je danas u Srbiji znatno teže naći novi posao.

Problema radnika koji su dobili otkaz svesni su i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja nastoji da im kroz radionice i razgovor sa psihologom pomogne da vrate samoupozdanje i savladaju prvi šok koji je nastupio kada su saznali da od sutra nemaju radno mesto. U NSZ ocenjeno je da takvi ljudi “potonu” i ne traže novi posao, a - morali bi. Iako su svesni da je stres emocionalne stanje koje čoveka može sprečiti da nastavi životni put, nastoje da ga nauče da pre svega očuva fizičko i mentalno zdravlje, a nakon toga da nađe novi put do posla.

NSZ je organizovala radionicu “Preovladavanje stresa usled gubitka posla” na kojoj nezaposleni koji su dobili otkaz dobijaju smernice i upoznaju alate kako da prevaziđu najteži period odmah po dobijanju otkaza i nauče da definišu probleme na osnovu kriterijuma: realno, logično i korisno. Upoznaju se i sa pojmom i izvorom stresa, reakcijama i prevladavanjem stresne situacije, dobijaju iracionalna uverenja koja do tih osećanja vode, a tu su i saveti na prihvatanju svojih i tuđih prava i jačanju tolerancije na neprijatnost.

Psiholog u NSZ Jelena Milošević objašnjava da je najvažnije da se nezaposleni koji je ostao bez radnog mesta izbori sa problemima i bude spreman da prihvati nove izazove.

„Kandidate pozivaju savetnici za zapošljavanje, a sama radionica je inicijalno osmišljena za ljude koji su nedavno ostali bez posla, mada svi koji žele mogu da prisustvuju, a radionica može da koristi i dugoročno nezaposlenima. Prijave su dobrovoljne, a većina koja prođe radionicu shvati koliko rad u grupi i razmena iskustva može da pomogne“, kaže psiholog Jelena Milošević.

„Oni tokom razgovora prihvate da je normalno što se tako osećaju, što su uplašeni, a u grupnom radu mogu da vide da se to i drugima dešava. Grupe su veoma različite, dolaze ljudi različitog obrazovanja, koji su radili različite poslove i imaju drugačija radna i životna iskustva. Tokom radionice oni se opuste i otvore, žele da pričaju o tome kako se osećaju...“

Iz rada radionica proizilazi da mnogi nezaposleni imaju strah od nepoznatog, novog, da im se javljaju neprijatne emocije poput besa, ogorčenosti, stida, straha ili bespomoćnosti. Da misle da se otkaz događa samo njima  i da im je teško da prevaziđu šok. Isti taj šok i neverica izazivaju različite psihosomatske reakcije od određenih zdravstvenih problema, nervoze, nesanice, depresije, a može da dođe i do poremećaja porodičnih i socijalnih odnosa. Jednom rečju, radnici koji više nemaju radno mesto osećaju se loše i ne vide put kojim treba dalje da idu.

Jelena Milošević naglašava da su razgovori sa psiholozima u okviru radionice za prevladavanje straha usled gubitka posla poverljivi i sve informacije ostaju u grupi. Nekim kandidatima, kaže ona, više odgovara individualni razgovor, pa im to i predlažimo i ostavimo kontakt da nam se jave i da se dodatno posavetuju. 

Ljubinka Malešević