Program Prosperitati „uveo“ 200 miliona evra u našu privredu

Sa sedištem u Subotici, ovaj Fond ima svoje kancelarije gotovo u svakoj većoj vojvođanskoj varoši, a u trećoj godini funkcionisanja rezultat njegovog delovanja je gotovo 200 miliona evra koji su „upumpani“ u srpsku ekonomiju, a najčešće poljoprivredu.

- Ovo je samo jedan od programa koji finansira Vlada Mađarske, pošto su pored Srbije, slični programi zaživeli i u Ukrajini, Slovačkoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Sloveniji, gde takođe postoji određen broj tamošnjeg stanovništva koje, pored domicilnog, imaju i mađarsko državljanstvo - kaže upravnik Fonda „Prosperitati“, Balint Juhas, uz opasku da je nukleus projekta izrastao iz svojevremene ideje Saveza vojvođanskih Mađara o izradi programa razvoja ekonomije ali i teritorijalnog razvoja Vojvodine za mađarsku nacionalnu zajednicu.- Tri godine je rađeno na tom programu, uz angažman šezdesetak stručnjaka uključujući profesore Nađa i Šomođia, da bi 2015. godine Vlada Mađarske donela odluku da obezbeđivanjem sredstava podrži projekat, koji je nakon osnivanja Fonda 2016. raspisao i prve konkurse.

Juhas naglašava da nije slučajnost što ceo projekat započeo u Vojvodini, što zbog odličnih odnosa Srbije i Mađarske, što zbog pripremljenosti lokalnih zajednica da uzmu učešće u projektu.

- Kada smo program osmišljavali držali smo se institucionalnih okvira i u duhu poštovanja zakona Srbije, Mađarske ali i Evropske Unije, uvažavajući načelo zabrane diskriminacije, definisali uslove da za sredstva mogu da apliciraju, bez obzira na nacionalno izjašnjavanje, svi oni koji imaju dvojno, srpsko-mađarsko državljanstvo, registrovano poljo-gazdinstvo, firmu, preduzetničku radnju i adresu stanovanja u Vojvodini - veli Juhas, ne skrivajući zadovoljstvo što je u dosadašnja četiri konkursna ciklusa od 7.500 apliciranih projekata, podržano njih čak 6.700. - Na ovaj način je u ekonomiju Vojvodine, u čemu se ogroman procenat odnosi na ulaganja u poljoprivredu, uloženo 200 miliona evra, od čega 40 odsto čine bespovrtana sredstva Vlade Mađarske, dok preostalih 60 odsto predstavlja ulaganja samih aplikanata, bilo da su u pitanju njihova lična sredstva ili krediti za koje su iz ovih sredstava plaćane kamate. Time je stvorena velika dodata vrednost, a kako je u toku peti i šesti ciklus konkursa, očekujemo da će do kraja godine biti obrađeno dodatnih 4.000 predmeta.

Ostajte ovde

Pored ratarstva, David se bavi voćarstvom, ali i plasteničkim uzgojem cveća i povrća, a prema njegovoj proceni takvih, mlađih poljoprivrednika u selu ima tek desetak. Ostali su iskoristili dvojno državljanstvo i potražili sreću daleko od doma.

- Ne kažem da sam isključivo zbog pomoći Fonda „Prosperitati“ ostao u Kupusini, ali da nam je pomoglo i olakšalo nabavku neophodne mašine, jeste. Nije baš lako živeti od poljoprivrede, ali svoj sam na svome, moja kuća, moja zemlja, moje selo... Naša je odluka da ostanemo ovde gde smo vekovima, i da ovde gradimo svoju sreću. 

Projekti koji su do sada dobili podršku Fonda „Prosepritati“, a ima ih u 37 vojvođanskih lokalnih samouprava i 150 naselja, uglavnom se odnose na poljoprivredu, kupovinu poljoprivrednog zemljišta, mašina i opreme, ali i seoskih kuća za mlađe bračne parove namerne da sreću ne traže na Zapadu, već da ostanu u mestima u kojima su se rodili i oni i njihovi preci. Takvih primera je mnogo, pa je, na primer, samo u Zapadnobačkom okrugu investiciona vrednost 540 odobrenih projekata čak 1,2 milijarde dinara, od čega bespovratna sredstva 620 miliona.

Jedan od prvih koji je aplicirao i dobio sredstva je i mladi poljoprivrednik David Čizmadia iz Kupusine, sela na razmeđu Sombora i Apatina, tradicionalno naseljenog mađarskim življem. Njemu je, zahvaljujući programu „Prosperitati“, bila sufinansirana nabavka moderne ratarske prskalice, vredne 11.000 evra, a kako se radi o mašini proizvedenoj u Vrbasu, jasno je da celokupna suma ostaje u Srbiji, u srpskoj privredi.

- Pa, bilo je malo neverice kada sam konkurisao, ubeđivali su me suseljani da od toga nema ništa, čak je i moj otac, Tibor, sa kojim obrađujemo stotinak jutara zemlje, sumnjao da ćemo dobiti bilo kakva sredstva. Ipak, kad nam je odobrena nabavka prskalice, u drugom konkursnom krugu, ispostavilo se uspešno, aplicirao je i otac koji je tako nabavio traktorsku prikolicu - smeje se i danas svojevremenoj neverici prijatelja, komšija, pa i porodice ovaj mladi čovek, koji je nedavno zasnovao i porodicu, čvrsto rešen da ostane u Srbiji i živi od poljoprivrede, iako je školovani muzičar instrumentalista. - Sa današnjom suprugom, flautiskinjom, upoznao sam se u Srednjoj muzičkoj školi u Subotici, nakon koje sam, kao saksafonista, upisao i muzičku Akademiju u Novom Sadu.

David se, nakon dve uspešno položene godine fakulteta ipak vratio u rodno selo, ne želeći da nomadsku prirodu profesije muzičara pretpostavi toplini kućnog ognjišta. Kako kaže, na žalost, on je jedan od malobrojnih mlađih ljudi u selu, znamenitom po povrtarima, koji se odlučio za život od poljoprivrede i na ostanak u zemlji u kojoj je i rođen.

Milić Miljenović