Problematično zaduživanje zarad potrošnje

- Ukoliko bi Srbija novu međunarodnu recesiju koja će u dužem roku nesumnjivo ponovo doći, dočekala sa javnim dugom većim od 50 odsto, to vrlo lako može da dovede do ozbiljne fiskalne krize praćene velikim padom životnog standarda – navode u Fiskalnom savetu Srbije.

Na njihovom sajtu objavljeni su podaci o javnom dugu u BDP-u u prošloj godini u više evropskih država, iz kojih proizilazi da se naša država nalazi “na zlatnoj sredini”. Tako, primera radi, znatno manji javni dug u BDP-u prošle godine imala je Estonija – 9,2 procenta, Bugarska – 25,7, Češka - 34,6, Rumunija – 37,9, Letonija – 39,1 , Makedonija – 39,7, Litvanija – 41,5, Slovačka – 51,6, Poljska – 53,2 odsto. Međutim, Crna Gora ima veći procenat javnog duga od naše države i on je prošle godine iznosio 69,5 procenata, zatim Albanija – 70,5, pa Mađarska – 72,6, Slovenija – 76,4 i Hrvatska – 80,3 procenta.

Srpski biznismen Miodrag Kostić smatra da je to da li je dug Srbije 60 ili 80 odsto BDP-a, manje  bitno u odnosu na cilj državnog zaduženja.

- Nije isto da li se država zadužuje da bi povećala plate i penzije ili zbog investicija u infrastrukturu. Ukoliko država ulaže u izgradnju infrastrukture, koja će povećati konkurentnost srpske privrede, doprineti rastu zaposlenosti u BDP-u, onda je opravdano da zaduženost bude i veća od nivoa o kojem pričamo – smatra Kostić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za “Dnevnik” da su i jedno i drugo ukazivanje o javnom dugu Srbije u odnosu na BDP zapravo tačna. Odnosno, da on jeste veći od još pre nekoliko godina zacrtanog, ali da s druge strane bez infrastrukture nema privrednog rasta.

- Postoje oni  koji smatraju da se ne sme preći “ u crveno”, a to Srbija jeste učinila jer je 2009. definisala da javni dug ne sme preći 45 odsto BDP-a. Kada je zadat taj zadatak rekao sam da to zapravo ne znači ništa, a videli smo i da to nije ni poštovano. Bili smo na nivou javnog duga od skoro 80 procenata, sada smo ga smanjili. Promenio se odnos dinara prema dolaru i delimično prema evru, pa smo matematikom došli do sadašnjeg procenta. Ako se  zadužujemo zato da bi postigli rezultate u povećanju  BDP, odnosno povećanje zaposlenosti i izvoza i priliva na zdrav način u državni buyet, onda će to značiti da će to kao rezultat u narednom periodu imati smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u – objašnjava profesor Savić.

Najvažnije je gde se novac troši



Crna Gora, Slovenija i Hrvatska imaju daleko veći procenat javnog duga u BDP-u, ali su u sve tri države bivše Jugoslavije plate veće od srpskih prosečnih zarada. Profesor Savić ocenjuje da visina javnog duga svakako ima veze i sa prosečnom zaradom, ali ona ukazuje i da se ulagalo u budućnost kroz izgradnju dobrih puteva, mostova...- Zato se može, kao što to čini Hrvatska, imati mnogo veći javni dug jer će na srednjem roku BDP biti veći jer je ulagano u puteve koji su njima bili potrebni – kaže Savić.

Naš sagovornik  ističe da trošenje novca iz javnog duga kroz infrastruktu ili kroz subvencije za povećanje BDP  ima smisla.

-  Jedino što nema smisla jeste povećavati javni dug, a da se ta sredstva troše za potrošnju bilo koje vrste. U tom slučaju nema značajnog stvaranje nove vrednosti, iako potrošnja može u nekom smislu uticati na rast BDP, ali generalno to znači da se mi zadužujemo da pokrijemo nedostatak sredstava za povećanje penzija, rast plata u javnom sektoru ili neku drugu potrošnju. Ako se zadužimo da gradimo nove puteve i pruge, koje neće tako brzo povećati BDP , ali će biti dobora osnova za strane investitore i u krajnjoj liniji povećavati BDP, to je onda sasvim u redu – tvrdi Savić.

Poljska i Slovačka imaju javni dug veći od 50 procenata BDP, a ipak se ističu kao primer koji i drugi treba da slede. Profesor Savić odgovara da se ove države “pametno zadužuju” odnosno znaju u čega novac treba ulagati.

- Još bolji primer je Japan, u kojem je učešće javnog duga u BDP-u čak 226 odsto, ali se preko 90 odsto odnosi na unutrašnji dug u njihovoj apsolutnoj valuti, pa ih onda ne opterećuju kamate strancima koje nas “udaviše”. Naš problem je bio što je naš javni dug od 2008. godine  do nedavno eksplodirao za kratak vremenski period trostruko i što je njegov najveći deo odlazio zapravo na zatvaranje ogromnog fiskalnog deficita. To je uglavnom takozvana neproizvodna potrošnja što znači da je najveći deo tih sredstava odlazio za plate, penzije i razna neka druga davanja iz buyeta, a mali deo na izgradnju infrastrukture, novih pogona odnosno na proizvodni deo i investicije koje će u srednjem roku direktno pomoći rastu BDP-a – zaključuje Savić.

Ljubinka Malešević