PRIVATIZACIJA PRI KRAJU Na prodaju i banje, traži se model

Trenutno je za privatizaciju ostalo 86 preduzeća za koja država traži rešenje. Među njima su i pančevačka „Petrohemija” i Rudnik „Resavica”, koje je šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Sebastijan Sosa nedavno pomenuo kao problematična državna preduzeća čiju sudbinu treba rešiti što pre.

Po njegovim rečima, „Petrohemija” trenutno beleži boljitak kada je reč o rezultatima, ali može postat rizik za srpski buyet kada isteknu aktuelni ugovori s preduzećima, „Resavica” dobija podršku Vlade Srbije kroz subvencije zbog socijalnih implikacija, te MMF podržava i nameru srpskih vlasti da se nađe plan za zatvaranje nekih rudnika koji nisu održivi, uz istovremeno obezbeđivanje programa za ugrožene radnike.

Na sajtu Ministarstva privrede je, među preduzećima čija sudbina treba da se reši u narednom periodu, i HIP „Petrohemija” Pančevo. Navedeno je da ima 1.378 zaposlenih, kao i da je ove godine moguće objavljivanje javnog poziva za privatizaciju, s obzirom na to da je Unapred pripremljeni plan restrukturiranja UPPR sproveden u potpunosti i da to državno preduzeća sada posluje pozitivno.

U maju je, osim javnog poziva za privatizaciju „Petrohemije”, najavljen i javni poziv za  MSK u Kikindi, JAT tehniku, JAT apartmane, a pominjani su i „Krušik plastika” i još desetak državnih preduzeća. Ukoliko se najave obistine, narednih meseci treba da uslede javni pozivi za desetak državnih preduzeća koja bi do kraja godine trebalo da budu privatizovana.

Državni sekretar u Ministarsvu privrede Dragan Stevanović najavio je da se očekuje objavljivanje javnog poziva za privatizaciju „Petrohemije”, kao i da je realno da to preduzeće, ali i još desetak javnih, do kraja godine dobije novog vlasnika. Kada je reč o rudniku „Resavica”, na sajtu Ministarstva privrede se navodi da ima 3.482 zaposlena i da nije moguća objava javnog poziva. Navedeno je i da su u toku aktivnosti na izradi plana poslovno-finansijske konsolidacije.

Ukazujući na to da je realno da se do kraja godine objavi javni poziv za privatizaciju petnaestak javnih preduzeća, Stevanović je istakao da će za narednu ostati još 70 s nerešenim statusom.

– Nije nemoguće da ove godine bude objavljen javni poziv i za deo preostalih 70 preduzeća, među kojima su i banje, za koje se traži model privatizacije – objasnio je Stevanović. – Verujemo da ćemo s različitim institucijama u okviru Vlade Srbije naći model kako će se prodavati banje, i koje, jer zbog imovinskih problema i imovinskog statusa nije moguće da to radi samo Ministarstvo privrede. Možda će se nešto raditi i preko Direkcije za imovinu.

Prošle godine rešen je problem RTB-a „Bor” i PKB-a, čime je sproveden postupak privatizacije dva najveća izazova za Srbiju, a ove godine novog vlasnika dobila je „Luka Novi Sad”. Novac od te tri privatizacije slio se u buyet Srbije, a što je još važnije, investicije novih gazda tek predstoje.

Posebno bitno je to što javna preduzeća čiji je osnivač Srbija više ne dobijaju državne subvencije i što, umesto toga, dobit uplaćuju u srpski buyet. U prva tri meseca ove godine ukupna dobit 37 državnih preduzeća iznosila je oko devet milijardi dinara. Treba podsetiti na to da su javna preduzeća pre pet godina ostvarivala neto gubitak od 65,3 milijardi dinara i da je taj iznos nadoknađivan iz buyeta. Sada neka javna preduzeća, iako čekaju konačno rešenje, ne prave gubitke, posluju pozitivno i dobit uplaćuju u državnu kasu.

Po Stevanovićevoj oceni, postoji još dosta prostora da se unapredi rad javnih preduzeća, uključujući principe koorporativnog upravljanja i definisanje strategije za korporaciju rada i funkcionisanja, i upravo na tim pitanjima Srbija radi u saradanji s MMF-om.       

LJ. Malešević