Priprema se novi paket mera za pomoć privrednicima
BEOGRAD: Novi paket mera kojima bi država pomogla privredu sve je izvesniji pošto u Vladi Srbije već danima analiziraju probleme sa kojima se suočavaju privrednici, kao i sve moguće načine na koje bi država mogla da pomogne, prenosi Blic.
Posle tri isplaćena minimalca i 100 evra za građane, kako je navedeno, u Vladi Srbije planiraju novu pomoć države.
"Zajedno sa Privrednom komorom Srbije i Republičkim zavodom za statistiku sprovodimo najopsežnije istraživanje u kome učestvuje preko 1.000 kompanija. Želimo da utvrdimo koji su sektori više pogođeni, kakvi su planovi preduzeća, koji su njihovi izazovi i na osnovu toga ćemo reagovati sa odgovarajućom podrškom", rekao je ranije danas ministar finansija Siniša Mali.
U setu mera koje je Privredna komora početkom juna, u vidu predloga uputila vladi, govori se o kratkoročnoj podršci za očuvanje likvidnosti i radnih mesta, ali i o razvojim merama kroz podršku izvoznicima i uključivanje naših kompanija u međunarodne lance snadbevanja.
"Kratkoročne mere više ne bi trebalo da budu linearne, već selektivno usmerene ka najugroženjima koji su pretrpeli najveći udar krize i kojima je potrebno duže vreme za konsolidaciju", rekao je tada predsednik PKS Marko Čadež.
Na pitanje koliko je relano da država ponovo ide sa novim direktnim subvencionisanjem privrede u vidu obezbeđivanja minimalca Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta kaže da je sada na Vladi da proceni koje bi moguće rešenje dalo najbolje rezultate.
"Danas su sigurne dve stvari. Jedna je da država ne može da ponovi izdašan paket mera sa kojim je izašla pre nekoliko meseci i da bi novi paket vrednosno bio mnogo manji. I druga, da se pre nekoliko meseci gledalo kako da se pomogne da privreda prebrodi krizu kratkoročno, a da je sada reč o tome da će kriza da traje mnogo duže od nekoliko meseci", ocenio je Altiparmakov.
Dodaje bi se sada moralo ciljati na najugroženije, ali da je pitanje da li na najugroženije sektore ili radnike.
"Treba razmotriti da li stimulisati poslodavce koji bi zaposlili radnike iz ugroženih sektora - recimo da država plati 70 odsto poreza za radnike koje neko zaposli, a dolaze iz turizma", rekao je Altiparmakov za Blic.
