Preporuke MMF-a državama za borbu protiv posledica korone
VAŠINGTON: Glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Gita Gopinat, smatra da će vlade širom sveta morati da primene "zamašne" ciljane fiskalne, monetarne i finansijske mere na tržištima u borbi protiv ekonomskih posledica od ubrzog širenja koronavirusa.
U blogu objavljenom na veb sajtu MMF-a, Gopinat je navela da njena glavna preporuka uključuje direktno stavljanje veće količine gotovine na raspolaganje domaćinstvima i preduzećima, prenosi Rojters.
Veće snižavanje kamatnih stopa može uliti poverenje, ali bi ta mera bila efikasan pokretač privredne aktivnosti tek kada se uslovi poslovanja normalizuju, dodala je ona.
Domaćinstvima i preduzećima koja trpe poremećaje u snabdevanju i pad tražnje mogla bi da se daju novčana sredstava, subvencije za plate i poreske olakšice, što bi ljudima pomoglo da zadovolje svoje potrebe a preduzećima da ostanu na površini i da ne potonu, napisala je Gopinat.
Kao primer je navela odluku Italije da produži rokove za plaćanje korporativnog poreza poslovnim subjektima u područjima pogođenim epidemijom, kao i odluku Rima da dodatnim sredstvima ojača platni fond za podršku radnicima koji su prestali da rade zbog karantina i ograničenja putovanja.
Južna Koreja je takođe uvela subvencije za plate malim trgovcima i povećala naknade za kućnu negu i za tražioce posla, dok se Kina privremeno odrekla doprinosa preduzeća za socijalno osiguranje, napominje Gopinat.
Onima koji su izgubili posao, moglo bi privremeno da se produži period trajanja osiguranja za slučaj nezaposlenosti, da se poveća naknada ili ublaži kriterijum o potrebnim kvalifikacijama za dobijanje posla, napisala je ekonomistkinja MMF-a.
Tamo gde plaćena bolovanja i odsustva zbog nege člana porodice nisu među standardnim naknadama, vlade bi trebalo da razmotre takvu vrstu finansiranja kako bi se omogućilo nezbrinutim radnicima ili njihovim negovateljima da ostanu kod kuće bez straha da će izgubiti posao tokom epidemije, dodala je Gopinat.
Prema njenom mišljenju, centralne banke bi trebalo da budu spremne da obezbede veliku likvidnost poslovnim bankama i nebankarskim finansijskim kompanijama, "naročito onima koje kreditiraju mala i srednja preduzeća, koja su možda manje pripremljenja da izdrže jedan oštar poremećaj“.
Vlade bi takođe mogle da ponude privremene i namenske kreditne garancije za kratkoročne potrebe za likvidnošću takvim firmama, a regulatori finansijskih tržišta i supervizori bi mogli da ohrabre kreditore da ponude privremeno i vremenski ograničeno produženje ročnosti kredita, zaključila je Gopinat, prenosi Rojters.
