Prekršaji u trgovini: Jeftinije priznati nego da vas inspekcija goni

Priznavanje prekršaja značajno će smanjiti trajanje i troškove prekršajnog postupka i korisno je za sve tri strane, kazao je savetnik za regulatorna pitanja i inspekcijski nadzor u NALED-u Milan Stefanović na drugoj radionici za primenu sporazuma o priznavanju prekršaja iz oblasti pod nadzorom inspekcija.

Prema njegovim rečima, inspektori neće morati da dolaze na brojna ročišta i videće rezultate svog rada na otkrivanju prekršaja, sudovi će biti rasterećeni većeg broja predmeta, a pojedinci, preduzetnici i firme koji naprave propust koji predstavlja prekršaj, osim nižih novčanih kazni – što je posebno značajno kada su propisane veoma visoke kazne – moći će da se s inspekcijom sporazumeju da im se ne izrekne zaštitna mera poput zabrane obavljanja delatnosti.

Sporazum o priznavanju krivice moći će da sklope pojedinci, preduzetnici i firme za prekršaje kod kojih je moguće otkloniti posledice poslovanja mimo propisa, ako otklone te posledice ili ukoliko nisu ni nastupile. S druge strane, sporazum neće moći da zaključe oni koji su ometali inspektore u kontroli, nisu postupili po merama koje im je izrekla inspekcija i u slučajevima kada je za prekršaj propisana fiksna novčana kazna jer se tada izdaje prekršajni nalog.

Na iznos kazne uticaće visina štete, vrednost i količina robe koja se prometuje mimo propisa, broj zaposlenih ili kupaca koji su oštećeni, kao i činjenica da li je prekršaj napravljen prvi put ili je ponovljen. Iako izrečena sankcija može biti niža u odnosu na iznose koje propisuju zakoni o radu i o trgovini (sem za teške prekršaje), ne može biti manja od minimuma iz Zakona o prekršajima – 5.000 dinara za fizička lica, 10.000  za preduzetnike i 50.000 dinara za preduzeća.

Da bi se izbeglo izricanje različitih kazni za ista dela, NALED je u smernicama predložio jedinstveni sistem kažnjavanja, korišćenjem tabela s utvrđenim kriterijumima i iznosima. Primera radi, za angažovanje radnika na crno, početna kazna za firmu koja je prvi put otkrivena iznosila bi 150.000 dinara za jednog radnika i uvećavala bi se po 100.000 dinara za svakih pet neprijavljenih zaposlenih, sve do maksimalna dva miliona dinara. Isti model bio bi primenjen i kod neisplaćivanja zarada.

U sektoru trgovine, za fizičko lice koje bi prvi put bilo zatečeno da prodaje robu ili pruža usluge kao neregistrovani subjekat, početna kazna iznosila bi 100.000 dinara i mogla bi biti uvećana do 145.000 dinara u zavisnosti od vrednosti zatečene robe, od 120.000 do 195.000 ako je prekršaj ponovljen i od 150.000 do 250.000 ukoliko je višestruki povratnik u prodaji na crno.

Projekat je podržao MATRA fond za regionalno partnerstvo Kraljevine Holandije.

Uspeh Holandije počiva na „polder modelu”, konsenzusu svih relevantnih strana u cilju rešavanja kompleksnih problema, naveo je viši savetnik u ambasadi Holandije Oliver Šarov.

Kako je dalje kazao, činjenica da radionici prisustvuju predstavnici privrede, inspekcija i sudova ukazuje na značaj te inicijative.

Dijalog o uvođenju sporazuma ima potencijal da značajno unapredi sudstvo, učini poslovno okruženje transparentnijim i smanji obim sive ekonomije, poručuje Šarov.

Zaključivanje sporazuma moći će da predlože i inspektor i okrivljeni, a visine kazni će se na jasan, precizan i jednak način utvrđivati prema smernicama, koje će biti objavljene i dostupne. Neophodno je da prekršilac zakona potpiše priznanje i sporazum o vrsti i visini sankcije, a konačnu reč daće sud, koji sporazum može i da odbije. Na odluku suda kojom prihvata sporazum ni inspekcija ni okrivljeno lice nemaju pravo žalbe.

Projektom „Unapređenje kapaciteta inspekcija, prekršajnih sudova i privrede” predviđeno je uvođenje sporazuma o priznavanju krivice za prekršaje u nadležnosti Tržišne inspekcije i Inspektorata za rad. Ukoliko novi model obezbedi ekonomičnost i efikasnost postupka, izvesnost i pravičnost kažnjavanja, moguće ga je proširiti i na druge inspekcije. 

D. Urošević