Preduzetništvo najbolja terapija za nezaposlenost mladih
BEOGRAD: Iako 36 odsto mladih u preduzetništvu vidi rešenje za nezaposlenost, na taj korak odlučuje se veoma mali broj, a neka od najvećih prepreka za pokretanje takvog biznisa predstavljaju nedostatak zakona o mikrofinansijskim organizacijama i otežano naplaćivanje preko interneta, poruka je današnjeg panela "Barijere u preduzetništvu mladih u Srbiji".
Kako je istakla direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički, preduzetništvo, odnosno privatna inicijativa i mnogo malih firmi u Srbiji su oni koji će “nas izneti u budućnosti”.
„Možemo da očekujemo uskoro da bar u nekim sektorima vidimo bitno pojačanu performansu upravo zato što su ta mala i srednja preduzeća konacno u broju i veličini stasali toliko da mogu da se vide i da mogu da budu i veće od onoga što mi zovemo tradicionalni sektor“, rekla je Udovički.
Upitavši zašto preduzetništvu ne može da se pruži povoljniji i pozitivniji ambijent, Udovički je istovremeno i odgovorila, ukazavši na dva problema - nepostojanja zakoan o mikrofinansijskim organizacijama i otežano naplaćivanje onlajn usluga i „pay pall“.
„Oba ta primera su primer nečega što predstavlja jedno od najvećih opterećenja na preduzetništvo Srbije, a to je stav da, kada ne želimo da kao država imamo neku negativnu pojavu, zloupotrebu nekih mogućnosti, najlakše je da onemogućimo sve“, rekla je Udovički.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, govoreći o naporima države da unaprede uslove za preduzetništvo, rekla je da se akcioni plan za 2017. i 2018. bavi pre svega poboljšanjem u sektoru obrazovanja.
Kada je reč o formalnom delu, Ministarski savet za inovativno preduzetništvo i informacione tehnologije počeo je od toga da se povećaju kvote na tehničkim fakultetima, ali da je za to potrebno da se pojača baza, odnosno kvalitet znanja u osnovnoj i srednjoj školi.
“Zato smo u osnovno i srednje obrazovanje odlučili da uvedemo informacione tehnologije kao obavezan predmet od 5. razreda, na način da on decu ne uči samo programiranju, kodiranju i robotici, već i algoritamskom načinu razmišljanja, odnosno tehnici rešavanja problema. To će im dati preduslove i za preduzetništvo, da budu ljudi koji neće samo da reprodukuju znanje, već će stvarno moći da rešavaju probleme”, rekla je Udovički.
Kako je dodala, radiće se i sa srednjim tehničkim školama kako da se bliže povežu sa privredom, jer je cilj, objasnila je, da se kroz sistem dualnog obrazovanja naprave ljudi koji će posle škole imati primenjeno znanje i veštine da odmah počnu da rade.
Brnabić je istakla da država namerava da uloži i veliki novac u infrastrukturu, odnosno naučno-tehnološke parkove, navodeći razlog zašto je to dobro.
“Na Zvezdari ima 47 kompanija koje zapošljvaju oko 400 inženjera. Samo u 2016. prihod za državu od poreza i doprinosa tih startap inovativnih kompanija, koje su uglavnom otvarali naši mladi ljudi, bio je oko 3,11 miliona evra, dok je u 2015. on bio 2,45 miliona evra”, rekla je Brnabić i najavila za 2018. završetak gradnje naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i osnivanje biznis inkubatora na Elektronskom fakultetu u Nišu.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da je preduzetništvo jedno od najboljih terapija za nezaposlenost mladih, ne samo za Srbiju, već za sve ekonomije u regionu.
“Sve više mladih će se odlučivati da uđe u svet privatnog biznisa ako uslove poslovanja učinimo stimulativnijim, ako im obezbedimo bolji pristup informacijama, izvorima finansiranja, ako im prilagodimo program finansijske i nefinansijske podrške, ako im pomognemo u jačanju znanja i kompetencija...”, rekao je Čadež.
On je dodao da je PKS usmerena na bolje informisanje budućih preduzetnika, da je fokusirana na njihove treninge i obuku, na unapređenje obrazovnog sistema uvođenjem dualnog obrazovanja, ali i na uvođenje preduzetništva u formalno obrazovanje.
“Fokusirani smo i na umrežavanje preduzetnika iz malih i srednjih preduzeća sa velikim kompanijama. Osnovali smo savet za omladinsko preduzetništvo što je omogućilo još bolju koordinaciju aktivnosti svih relevantnih učesnika u lancu razvoja i podsticaja omladinskog preduzetništva”, rekao je Čadež.
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman podsetio je da su pre dve godine ministar za razvoj te zemlje i premijer Srbije inicirali nemacko-srpsku inicijativu za održivi razvoj i zapošljavanje, čiji je cilj bio da Nemačka podrži srpske partnere u uspostavljanju malih i srednjih prduzeća, poboljšanju dobrog obrazovanja, strukturalnih okvira za veće zapošljavanje...
“Zato nas raduje što smo mogli da podržimo ovu studiju koja se bavi analizom instutucionalnih i pravnih prepreka za mlade preduzetnike u Srbiji... Borba protiv nezaposlenosti mladih je u Srbiji veliki problem, jer je duplo veća od obične nezaposlenosti”, konstatovao je Ditman.
One je dodao da su mladi grupa koja, na osnovu svoje radoznalosti i dinamike, ima značajan potencijal za razvoj srpske privrede i naglasio da taj potencijal treba zajedno iskoristiti.