PREDSEDNIK SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE GORAN MILIĆ Ponovo pronaći solidarnost među ljudima, kolegama, radnicima

To, naravno, ne znači da je situacija idealna, da problema nema i da su ranici zadovoljni. Iako se uslovi rada iz godine u godinu poboljšavaju, još uvek radno mesto nije dovoljno sigurno pa mnogi, čak i ako nisu zadovoljni uslovima u kojima rade, ne mogu ili ne žele da učine ništa, strahujući da bi mogli ostati bez posla, ukazuje predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milić i ističe da je, kako bi se stanje popravilo, potrebno da radnici budu organiozovaniji i da budu svesni da se glas radnika jače čuje kada je zajednički. 

- Neophodnio je da društvo, generalno, ponovo pronađe solidarnost među ljudima, kolegama, radnicima - kaže Milić. - Sindikati i radnici jaki su onoliko koliko su članovi svesni da zajedništvo i brojnost donose pozitivne rezultate. 

On ističe da se veliki broj radnika u Srbiji nalazi u teškoj situaciji, da zarade nisu dovoljne da se pokriju troškovi života. Po njegovim rečima, o položaju radnika u poslednje vreme najviše se govori kroz prizmu prosečne plate i povećanja zaposlenosti, a sve drugo što je i te kako važno se izostavlja. 

- Ova dva parametra su važna, ali nisu jedini koji utiču na položaj radnika. Pre svega, kada se govori o prosečnoj plati treba jasno reći da je to prosek, da su razlike u primanjima ogromne i kada se govori o različitim delatnostima kad je reč o platama radnika i članova menadžmenta i da čak ni medijalna zarada ne odslikava realno stanje. Uz to, nema zvaničnih podataka koliko je radnika koji zarađuju minimalac, a procena sindikata je da ih ima oko 350.000. Zaposlenost jeste povećana, ali da li su i kvalitet radnih mesta - bezbednost na radu, visina zarade, uslovi rada, sloboda sindikalnog organizovanja, kolektivni ugovori...? To ukazuje na to da se ekonomija gradi na lošem kvalitetu i nesigurnom radu koji ne nudi sate, plate ili uslove na kojima ljudi mogu da izgrade pristojan život. 

Milić ističe da se sindikalni pokret u Srbiji nalazi pred velikim izazovim i da je u toku teška borba za radnička prava. 

- S jedne strane, svakodnevno je angaživanje na organizovanju radnika sa standardnim oblicima zapošljavanja i borbi za njihova prava kroz kolektivno pregovaranje i organizovanje mladih u sindikatu i zastupanje njihovih specifičnih interesa. S druge streane, pred nama su i novi izazovi – atipični oblici zapošljavanja, koje karakterišu nesigurnost, nedostatak ekonomskih resursa, radnici migranti i platformski radnici - kako ih organiozovati i zaštititi njihove inetrese. 

On ukazuju i da je pred sindikatima puno posla i da toga moraju biti svesni svi, ali da je za bolji položaj radnika preduslov razvijen i funkcionalan socijalni dijalog. 

- Bez suštinskog socijalnog dijaloga, uvažavanja interesa sveta rada iluzorno je govoriti o poboljšanju položaja radnika. Država mora da uloži veće napore da bi socijani dijalog bio efikasan, a poštovanje pravnog okvira, osnovnih prava i društveno-ekonomski kontekst kljućni su faktori u tom pogledu. Država na mnogo načina može pozitivno da utiče na razvoj socijalnog dijaloga, poboljšanje uslova rada i položaja zaposenih, ostvarivanje i zaštitu ljudskih i radničkih prava. Pitanje je koliko nosioci vlasti u Srbiji zaista žele razvijen socijalni dijalog, koji je jedan od temelja demokratskog društva. Ako nema funkcionalnog socijalnog dijaloga, nema ravnoteže između sveta rada i sveta kapitala, a bez toga je položaj radnika istinski ugorožen.  

Dobrila Mlađenović