Praznik rada u pandemiji: Strah od gubitka posla dominantan

Ističu da je važno da se poslodavci zato uzdrže od rigoroznih mera, prevashodno otkaza, kao i da se unapredi položaj i povećaju plate u mnogim sektorima, naročito zdravstvenim radnicima.

Prvi put u novijoj istoriji, radnici će Međunarodni dan rada obeležiti u vanrednim okolnostima, u svojim domovima, bez mogućnosti da se tradicionalno okupe i sa javnih skupova upute poruku vladi i poslodavcima.

Savez samostalnih sindikata Srbije apelovao je povodom Međunarodnog praznika rada na poslodavce da ne smanjuju plate, da ne otpuštaju radnike u novonastaloj situciji i da vode računa o radnom vremenu i o bezbednosti na radnim mestima.

Taj sindikat poručuje da je kriza nastala usled pojave korona virusa još jednom pokazala vrednost svih radnika za funkcionisanje društva i svakodnevni život, odnosno da od njih zavisi profit preduzeća i budžet zemlje.

"Osim zdravstvenih radnika, koji se nadljudskim naporima bore na prvoj liniji odbrane od virusa, i trgovci, komunalci, apotekari, pekari, građevinari i mnogi drugi, koji su retko u fokusu javnosti, potvrđuju da se bez njihovog rada ne može odvijati normalan život", kažu u SSSS.

Njima su, kako ističu, potrebne veće plate, bolji uslovi rada, uključujući i bolju zaštitu zdravlja i sigurnost na radu.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stoiljković rekao je u prvomajskom proglasu da posle pandemije ništa više neće biti isto, ali da je sasvim sigurno kraj "mlakoj, prigodnoj retorici i rutinski postavljenim zahtevima na prvomajskim šetnjama".

Upozorava da u krizama poput ove stvari po radnike i sindikate lako mogu biti još gore.

"Pandemija je odlican izgovor za vec prisutnu recesiju, trgovinske ratove, decenijsku stagnaciju plata zaposlenih… Protiv nje ne možete ni štrajkovati ni glasati. Geslo "ćuti i budi zadovoljan što imaš kakav-takav posao i što te preterano ne maltretiraju, sa ponovo raširenim strahom od gubitka posla – ima sve širu primenu", navodi se u proglasu UGS Nezavisnost.

Taj sindikat, kaže Stojiljković, neće pristati na ugrožavanje zdravlja zaposlenih u kompanijama i otpuštanja i ističe da bi na stud srama trebalo staviti svakog poslodavca koji otpušta radnike a da nije ucinio sve, uz pomoc države, da ih zadrži.

UGS nezavisnost posebno apeluje na solidarnost unutar i izmedu sindikata.

Predsednica ASNS Ranka Savić kaže za Tanjug da je ova kriza pokazala da se moramo više okrenuti domaćoj industriji.

Ona je navela da je skoro 1000 privrednih subjekata usled posledica krize u blokadi, a da je 1.500 privrednih subjekata smanjilo ili zaustavilo proizvodnju, i oko 150.000 radnika poslalo na prinudne odmore.

Ističe da sve to pokazuje da će privredi biti teško da se opravi.

Takođe navodi da radnici i ovaj 1. maj dočekuju u strahu od gubitka posla.

Savić podseća i da da je u našu zemlju u proteklom perodu ušlo 400.000 naših građana iz zemalja EU i da će ta "armija ljudi takođe napraviti pritisak na tržištu rada".

"Vidljivo je da je položaj radnika je daleko od dobrog , i da nije bio dobar ni pre pandemije budući da smo među zemljama koje imaju najniže zarade, zbog fleksiblinih oblika zapošlavanja, relaksiranja davanja otkaza … Ova situacija takođe pokazala je da mnogi poslodavci ne poštuju ni epidemiološke mere", kaže Savić.

Navodi i da smo društvo koje nije sklono socijalnom dijalogu i da je ova stuaicja pokazala koliko su nam značajni sektori poput zdravstva te da je važno da se u njih ulaže.

Sociolog, naucni saradnik u Institutu društvenih nauka dr Nada Novaković ističe da su se u vreme pandemije samo u jačem svetlu pokazale sistemske nepravde i kršenje radničkih i ljudskih prava.

Navodi da zabrinjava to što nadležni ništa ne čine ni protiv ociglednih drastičnih ugrožavanja bezbednosti i zdravlja radnika ili otkaza i to u preduzecima koja su za pokretanje proizvodnje dobila subvencije države.

Navodi da se pokazalo da je najvažniji profit i da je on iznad svakog interesa radnika.

Takođe je dodala da postoji i veliki disbalans, odnosno da su u proteklom periodu mnogi sektori radili, poput građevine, trgovine i radnici tako više bili izloženi rizicima oboljevanja, a da su zaposleni u drugim sektorima bolje prošli jer su mogli da rade od kuce (prosvetari, zaposleni u državnim službama i javnim preduzecima…) zaštićeni od opasnosti da se zaraze i uz sigurne plate.