Poznati stvarni vlasnici 82 odsto privrednih društava
BEOGRAD: Skoro 20 odsto privrednih društava u Srbiji nije evidentiralo svoje stvarne vlasnike, a u Agenciji za privredne registre (APR) kažu da će uskoro morati da počne kažnjavanje onih koji ne ispune tu zakonsku obavezu i koji stvarne vlasnike ne upišu u registar.
Iz APR su pozvali privredna društva, ali i ustanove, udruženja i zadužbine, koja su po Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika obavezna da evidentiraju stvarne vlasnike, to učine u najkraćem mogućem roku.
Postupak evidentiranja u potpunosti je elektronski i besplatan, a Centralna evidencija stvarnih vlasnika ustanovljena je krajem prošle godine.
Za onog ko pokuša da prikrije stvarnog vlasnika ili u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku, upiše neistinit podatak, promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku registrovanog subjekta, predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina.
Neevidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u roku do 15 dana od dana osnivanja ili promene vlasničke strukture smatra se prekršajem za koji su predviđene novčane kazne od 50.000 dinara do dva miliona dinara.
Obavezu evidentiranja podataka o stvarnim vlasnicima imaju privredna društva, društva u likvidaciji, zadruge, ogranci stranih privrednih društava, poslovna udruženja, udruženja i savezi udruženja, fondacije i zadužbine, ustanove, strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.
Od svih obveznika evidentiranja, do sada je stvarne vlasnike evidentiralo najviše privrednih subjekata (82 odsto), a najmanje su ovu zakonsku obavezu ispunila udruženja (68,5 odsto).
Zamenik Registratora privrednih subjekata Marija Pajić kaže za Tanjug da se podaci o stvarnim vlasnicima, naime, mogu razlikovati od onih pravnih/nominalnih vlasnika upisanih u matične registre, kao što je registar privrednih subjekata koji takođe vodi APR.
Podaci o stvarnim vlasnicima, pored onih koji su zainteresovani da saznaju ko je stvarni vlasnik nekog, na primer, privrednog društva, upravo su važni svim državnim organima, uključujući Narodnu banku Srbije, kao i svim obveznicima po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Važni su, dodaje Pajić, Poreskoj upravi upravo u cilju sprečavanja izbegavanja plaćanja poreza.
Svi ti organi vode računa o tome ko je fizičko lice koje suštinski poseduje ili na neki način kontroliše neko privredno društvo ili ustanovu, udruženje, zadužbinu, rekla je Pajić.
Navela je da je podatak o stvarnom vlasniku važan, jer se očekuje da će na taj način biti onemogućeno izbegavanje plaćanja poreza ili preduzimanja drugih protivpravnih radnji.
U svetu do pre nekoliko godina, kaže Pajić, podatak o stvarnom vlasniku nije bio obavezan,
Međutim, objašnjava Pajić, kada se dođe u situaciju da se ne može utvrditi koje krajnje fizičko lice stoji iza nekog stranog pravnog lica, onda je i registrovan subjekat sam dužan da utvrdi ko je njegov krajnji vlasnik i da Republiku Srbiju na kraju obavesti o tome evidentiranjem tog podatka u Centralnu evidenciju.
Srbija je, navodi, u proteklom periodu morala da preduzme niz mera radi ispunjavanja međunarodnih standarda koji se tiču sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Upravo je početak rada Centralne evidencije stvarnih vlasnika dokaz da je Srbija ispunila jedan od tih zadatih standarda. Sama evidencija je pocela sa radom 31. decembra 2018. i do ovog trenutka svoju obavezu evidentiranja je, na primer, kod privrednih društva izvršilo 82 odsto registrovanih subjekata, rekla je Pajić.
