Posle decenija krize tekstilna industrija se budi

On je podsetio da je tekstilna industrija jedna od najstarijih privrednih grana Srbije i da je u svojim najboljim danima, kako je rekao, zapošljavala preko 250.000 radnika čiji su proizvodi bili traženi u svim delovim sveta, saopšteno je iz kabineta predsednika PKV.

Nakon nekoliko decenija krize, tekstilna industrija se ponovo budi i doživljava svoj procvat. U ovom trenutku, u Srbiji posluje oko 2.000 aktivnih preduzeća koja zapošljavaju preko 50.000 radnika. Važan podatak za privredu Srbije, a tako i Vojvodine, je to da je tekstilna industrija izvozno orijentisana sa visokim godišnjim stopama rasta od 10 do 15 odsto, kazao je Vučurević.

On je izeno podatke da u ovoj godini ostvareni prihod u modnoj industriji iznosi 60 miliona evra, što čini rast od 12,2 odsto u odnosu na prošlu godinu i svrstava Republiku Srbiju na 93. mesto na listi zemalja s najvećim prihodom ovoj grani privrede.

Vučurević je dodao da se, za period 2019-2023, očekuje da će prihodi iskazati godišnju stopu rasta od 9,4 odsto, što bi, prema njegovim rečima, trebalo da rezultira povećanjem ukupne razmene na 87 miliona evra do 2023. godine.

Naročito ohrabruje činjenica da se u tekstilnu industriju ulažu značajna finansijska sredstva. Zahvaljujući podsticajnim merama Vlade, u Srbiju je došao veliki broj poznatih stranih kompanija, pretežno iz EU, dok se danas javljaju i kompanije iz drugih delova sveta, naročito iz Turske, kazo je on.

Istakao je da ono što Srbiju čini atraktivnom za razvoj tekstilne industrije je postojanje kvalitetne radne snage, duga tradicija saradnje sa vodećim svetskim kompanijama, kao i brojni sporazumi o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, Rusijom, CEFTA, EFTA, Turskom, i drugim velikim tržištima.

S druge strane, istakao je da tekstilnu industriju prate i problemi koji je sprečavanju u njenom bržem razvoju.

Po procenama relevantnih institucija, i dalje se značajan procenat prometa tekstila nalazi van legalnih tokova, što zahteva koordiniran rad državnih institucija. Određene analize ukazuju i na neophodnost ukrupnjavanja tekstilnih subjekata sa 100 do 200 radnika, koji bi mogli da odgovore zahtevima tržišta, u najvećoj meri stranog, rekao je Vučurević.

On je istakao da je sada potrebno da se fokusiramo na kvalitet domaćih brendova kako bi se privuklo više stranih investitora da posluju na našem tržištu, ali da, kako je rekao, isto tako insistiramo i na prisutnosti naših dizajnera na internacionalnim tržištima.

Zbog svega navedenog, Privredna komora Vojvodine planira da u narednoj godini definiše odgovarajući oblik organizovanja ove privredne grane sa ciljem unapređenja njenih delatnosti u AP Vojvodini, pošto se procenjuje da za to ima dosta prostora, naglasio je Vučurević.

Predsednica Serbia Fashion Week Svetlana Horvat na otvaranju današnje Konferencije, istakla je da je cilj ovog događaja da se, kroz promociju srpske mode, bavimo i razvojem tekstilne industrije.

Serbia Fashion Week je pokrenut sa idejom da razvija modu kao kulturu i s druge strane, da utičemo na oživljavanje i revitalizaciju tekstilne industrije. Kada govorimo o industriji uopšte, boljeg mesta nema od privredne komore u svakoj zemlji, rekla je ona i zahvalila PKV što su počeli da rade zajedno i sarađuju.

Cilj ove Konferencije je da na jednom mestu okupimo relevantne ljude iz oblasti mode, biznisa, turizma i kulture, istakla je Svetlana Horvat.