Posao čeka 9.500 ekonomista, 7.200 pravnika, 3.130 stomatologa

Podaci te službe ukazuju na to da je tokom 2017. godine do posla došlo 268.450 ljudi, jer ih je upravo toliko prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje.

Dakako, nisu se svi zaposlili uz posredovanje NSZ-a jer ima i onih koji su se javljali direktno na oglase poslodavaca, a zapošljavali su se i preko privatnih agencija za zapošljavanje.

Međutim, odavno je jasno da su ponuda nezaposlenih i potražnja poslodavaca u velikom raskoraku. Po podacima iz Statističkog biltena NSZ-a, samo tokom poslednjeg meseca prošle godine poslodavci su najviše tražili nezaposlene bez zanimanja i stručne spreme – 842, zatim prodavce – kvalifikovane radnike ili sa srednjom stručnom spremom – 371, šivača konfekcije – 264, šivača tekstila – 210, ekonomske tehničare – 108, kuvara jednostavnih jela – 115, magacionera – 106...

Od ukupno 56.053 lica sa završenim osnovnim studijama na evidenciji NSZ-a čak 9.508 su ekonomisti, 7.285 pravnici, 6.906  vaspitači i nastavnici društveno-humanističkih nauka, ali ima i 2.788 medicinara, većinom doktora medicine. Na evidenciji je i 2.965 veterinara, a poslednjeg meseca prošle godine NSZ-i je prijavljena potreba za samo trojicom nezaposlenih te struke.

Tog poslednjeg meseca 2017. godine poslodavci preko NSZ-a nisu tražili nijednog nezaposlenog šumara, ribara i odgajivača ostalih životinja, stočara i živinara, geologa, proizvođača keramike i građevinskog materijala, kožara i krznara, železničara, brodara, vazduhoplovca, zanimanja PTT saobraćaja, zanimanja osiguranja, nastavnika zdravstvene struke, nastavnika verske nastave... Primera radi, na evidenciji nezaposlenih je 2.075 šumara , a potražnje za njima nema. Čak 3.330 nezaposlenih arhitekata i urbanista na kraju prošle godine imalo je samo šest prijavljenih slobodnih radnih mesta, a pred 3.130 stomatologa našlo se samo četiri otvorena radna mesta.

Po procenama NSZ-a, a na osnovu broja prijavljenih potreba i broja nezaposlenih lica određenih obrazovnih profila, odnosno zvanja, najveće šanse za zapošljavanje na našem tržištu imaju visokoobrazovani kadrovi: diplomirani inženjeri informacionih tenologija, elektrotehnike i računovodstva, elektronike, mašinstva i građevine s određenim licencama, profesori matematike, fizike, stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama – anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi, ginekolozi, diplomirani farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije, računovođe...

Statistički bilten NSZ-a za poslednji mesec prošle godine pokazuje da je potražnja za kadrovima bez kvalifikacije ili niskokvalifikovanim, kao i onima sa srednjom stručnom spremom, daleko, daleko veća nego za onima koji imaju visoku stručnu spremu. Tako, u decembru niko nije tražio da zaposli diplomiranog farmaceuta, ali je zato iskazana potreba za zapošljavanjem 17 farmaceutskih tehničara. Takođe, potražnja za diplomiranim ekonomistima je veoma mala – svega četiri u decembru, ali je zato traženo čak 108 ekonomskih tehničara sa srednjom stručnom spremom.

Kada je reč o nezaposlenima bez kvalifikacije ili s nižim stepenom, najtraženiji su mašinbravari, električari, auto-električari, lakireri, tapetari, bavari, zidari, vodoinstalateri, zavarivači, građevinski radnici, vozači, stolari, portiri...

Stručnjaci tvrde da veliki problem predstavlja slaba fluktuacija radne snage u Srbiji, odnosno to što u nekim delovima države ima nezaposlenih kadrova koji bi mogli dobiti posao u drugim krajevima, ali čekaju da ga dobiju „kod kuće”. Drugim rečima, stručnjaci zameraju na „čekanju” posla i ističu da je potrebno da nezaposleni najzad krenu da ga traže. Jer, ako mnogi odlaze u inostranstvo da bi se zaposlili, onda ni promena prebivališta unutar države ne bi trebalo da predstavlja veliki problem. Te unutašnje migracije, koje se poslednjih godina beleže u nešto većem procentu, više su plod napuštanja sela i dolaska u gradove zarad radnog mesta, nego odluke školovanih ljudi da posao u struci traže u drugim krajevima države.

LJ. Malešević