Treća generacija retko nastavlja biznis dedova
Desetak najuspešnijih svetskih porodičnih kompanija, poput američkog „Volmarta” ili nemačkog „Folksvagena”, upošljava više od 4,5 miliona radnika u svetu, a zajedno ostvaruju prihod od oko 1.700 milijardi dolara.
U Srbiji porodične firme nisu dugovečne, a na čelu većine njih i dalje je prva generacija vlasnika, pokazalo je poslednje istraživanje o poslovanju porodičnih firmi – čak 70 odsto, dok u evopskim porodičnim firmama prva generacija upravlja samo u trećini kompanija.
Druga generacija nasledila je trećinu srpskih firmi, a treća generacija je na čelu samo 2,4 odsto preduzeća.
Neophodna pomoć države
Porodične firme u Evropi su daleko dugovečnije nego kod nas. Naime, za razliku od Srbije, gde najveći broj porodičnih firmi posluje manje od 20 godina, a čak trećina manje od decenije, polovina evropskih kompanija u vlasništvu porodica posluje više od pola veka, a trećina je na tržištu između 20 i 50 godina.
U Evropi u kategoriju porodičnih preduzeća spadaju i kompanije koje imaju više od 1.000 zaposlenih i godišnje prihode veće od 200 miliona evra. Takvih je oko 18 odsto. Između 250 i 1.000 radnika ima 17 odsto porodičnih preduzeća u Evropi, a manje od 50 radnika ima samo četvrtina evropskih porodičnih firmi.
Porodičnim firmama u Srbiji je, osim sopstvenog ulaganja, neophodna i podrška država, a resorno Ministarstvo privrede nudi pomoć za započinjanje i razvoj poslovanja.
Katarina Obradović Jovanović iz tog ministarstva ističe da program pomoći obuhvata kombinacije kreditne podrške, bespovratnih sredstava za započinjanje poslovanja, za nabavku proizvodne opreme, kao i sufinansiranje aktivnosti koje se odnose na razvoj izvoza, unapređenje konkuretnosti, uvođenje standarda...
Lideri sledeće generacije iznad svega ambiciozni
Poslednjih godina ima sve više porodičnih firmi u Srbiji, ali je još uvek malo onih koji jesu naslednici svojih očeva i dedova kada je reč o delatnostima u kojima zarađuju. Teorijski, svaka firma koja radi nekoliko godina može se smatrati porodičnom ukoliko spada u kategoriju malih, srednjih i velikih privatnih preduzeća gde je 25 odsto plus jedna akcija u rukama jedne osobe. Nakon nekoliko godina se vidi da li je firma prebrodila početne muke pa ukoliko jeste, trebalo bi da počne da koristi određene standarde i pravila na način na koji su organizovane sve slične firme širom sveta.
Neke porodične firme u Srbiji već imaju svoje spoljne menayere, ozbiljnu strategiju zapošljavanja, bez obzira na to da li su tu zaposleni članovi porodice ili nisu. U isto vreme, u Srbiji ima još mnogo toga da se radi i uči o značaju porodičnih firmi i potrebi da se ono što se dobro proizvodi prenosi s kolena na koleno.
Inače, istraživanje konsultantske kuće KPMG o generacijskom odnosu u porodičnim firmama pokazalo je da budući lideri porodičnih firmi žele da pokrenu veoma ambiciozne promene u poslovanju, ali da sa sadašnjim rukovodiocima biju tešku bitku za svoje ideje. Naime, pokazalo se da lideri porodičnih firmi sledeće generacije imaju znanje, samouvereni su i, iznad svega, ambiciozni.
Čak 88 odsto njih želi da uradi nešto značajno sa svojom porodičnom firmom, i to ne samo da je učini većom i snažnijom već i da je internacionalizuje, modernizuje, a gotovo dve trećine stremi ekspanziji na nova geografska tržišta, ispitivanju mogućnosti za primenu novih ideja, proizvoda, pa čak i modela poslovanja.
D. Mlađenović
Pokrenuli nemačku posle rata
Džejms Tornli iz KPMG-a ocenjuje da je za Srbiju ključno da se razvija porodične firme koje su budućnost.
Na primer, posle Drugog svetskog rata grupa malih i srednjih preduzeća pokrenula je nemačku ekonomiju, ocenio je Tornli, dodajući da je Srbija u posttranzicionom periodu, to je tek na početku.
Kako je dalje kazao, ovdašnji porodični poslovi započinju tek od početka devedesetih godina prošlog veka te danas mahom rukovode malim i srednjim preduzećima.