Poreski sistem (ne) koči ulaganja

To, kako su objasnili u NBS, omogućava da deficit tekućeg računa platnog bilansa već četvrtu godinu zaredom bude više nego u potpunosti pokriven prilivom stranih direktnih investicija.

Priliv stranih direktnih investcija u Srbiju  od 1,9 milijardi evra u prvoj polovini ove godine je za 30 odsto više nego u istom periodu lane ili 9 odsto bruto društvenog proizvoda. Dok strane investicije u Srbiji već nekoliko godina rastu, domaća ulaganja su svake godine za milijardu evra manja nego što je potrebno, čulo se na nedavno održanom  forumu “Poreska politika Srbije: da li pogoduje privredi i investicijama”.

Ekonomista i član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov  objašnjava da mi investiramo 18 odsto BDP-a , dok uporedive zemlje regiona investiraju 23 odsto. Po njemu, idealno bi bilo oko 25 odsto.

- Srbija investira oko milijardu i po evra manje svake godine, od čega 300-400 miliona u javnom sektoru, dok domaći privatni sektor investira preko milijardu evra manje. Poreske stope nisu razlog za manjak investicija jer nema ekonomskog rezona da se smanjuje PDV i porez na dobit. Pozivi iz privrede da se to učini su “lobistički” interesi, a ne interesi čitavog društva ili ekonomije u celini – ocenio je Altiparmakov dodajući da same poreske stope nisu razlog zašto Srbija ima manjak domaćih privatnih investicija .

Poreske stope u Srbiji zapravo su niže od proseka regiona centralne i istočne Evrope i znatno niže od onih koje se primenjuju u državama zapadne Evrope. Tako je, recimo, PDV u Mađarskoj 27 odsto, Hrvatskoj 25, Sloveniji 22 a Crnoj Gori 21 odsto. U Srbiji kao i u Bugarskoj  PDV je 20 odsto, a manji od nas imaju Severna Makedonija – 18 i Rumunija – 19 odsto.

Prosek regiona centralne i istočne evrope kod poreza na dobit je 15 odsto i on toliko iznosi i u Srbiji. Veći porez na dobit imaju Slovenija – 19 , Hrvatska – 18 i Rumunija – 16, a manji Crna Gora i Mađarska po 9 i Severna Makedonija – 10 odsto.

U analizi fiskalne strategije za narednu godinu, Fiskalni savet Srbije potvrđuje  da  je većina poreskih stopa u Srbiji trenutno niža od proseka istočne Evrope, pri čemu i ekonomski argumenti ne govore u prilog smanjenja stope PDV-a, koji inače ne utiče na konkurentnost domaće privrede, kao ni u prilog smanjenja poreza na dobit preduzeća za koji ne postoje indicije da na ovom nivou predstavlja ozbiljniju prepreku privrednom rastu.

Jedino što je sa ekonomskog stanovništva prioritet Srbije u ovom trenutku, po oceni FŠ, jeste smanjenje fiskalnog opterećenja zarada kako bi se unapredila konkurentnost domaće radne snage i stimulisalo zapošljavanje i investiranje privrede.  Računica FŠ pokazuje da bi povećanje neoporezivog cenusa sa sadašnjih 15.300 na 25.000 dinara naredne 2020. omogućilo opterećenje minimalne zarade sa 58 na 53 odsto, kao i da bi u tom slučaju prosečne zarade imale smanjenje sa 62 na 60 odsto.  Taj predlog naišao je na podršku domaćih privrednika, koji svake godine traže smanjenje nameta na zarade, ali malo njih je spremno da garantuje da bi takav potez države doneo boljitak samim radnicima odnosno da bi gazdine manje obaveze prema državi značile veće plate.

Da Srbija nastoji iz godine u godinu  da stvori ekonomske pretpostavke za veća ulaganja, kako stranih tako i domaćih privrednika, svedoče i ovogodišnji rezultati ankete “ 1.000 preduzeća” među kojima su mala, srednja i velika preduzeća iz 116 opština u Srbiji. Najveći napredak, pokazala je anketa, ostvaren je u oblasti inspekcijskog rada i efikasnosti, transparentnosti regulatornog okruženja, procedura Zakona o radu, dok su privrednici najlošije ocenili oblast sive ekonomije i parafiskalne namete. Anketu, inače, po osmi put sproveo je USAID, a njen direktor Yozef Lauter istakao je da je u ovoj godini većina srpskih kompanija zadovoljna izmenama u regulativi koje su doprinelu smanjenju rizika u poslovanju, većina je pohvalila javnu administraciju . Čak je više od polovine preduzeća – 53 odsto, optimistično kada je reč u pitanju povećanja poslovnog prihoda u ovoj godini , a čak više od trećine njih očekuje da u 2019.godine poveća broj zaposlenih.

Ljubinka Malešević