Popis nepokretnosti u eks republikama: U HR oko dve milijarde otete imovine
NOVI SAD: Republička direkcija za imovinu objavila je javni poziv za dostavljanje podataka o nepokretnoj imovini koja se nalazi u bivšim republikama članicama SFRJ.
Direktor Direkcije za imovinu Jovan Vorkapić objasnio je da se poziv odnosi na sva pravna lica i preduzeća, ali i ustanove koje su imale odmaralište i lokale.
Krajem juna je advokat iz Novog Sada Zoran Ristić, u ime Udruženja „Oduzeta imovina”, uputio dopis srpskom ministru finansija Siniši Malom da se ubrza zaključenje sporazuma između Srbije i Hrvatske da bi se obezbedilo sprovođenje međunarodne obaveze o restituciji oduzete imovine ili njenog obeštećenja. U dopisu je navedeno da Hrvatska uslovljava restituciju oduzete srpske imovine zaključenjem bilateralnog sporazuma, a već 14 godina od preuzete međunarodne obaveze niti ga inicira, niti predlaže njegovo zaključenje.
Advokatska kancelarija „Ristić” ističe da ima više od 180 oštećenih srpskih firmi, kao i da je iznos tržišne vrednosti oduzete imovine u Hrvatskoj veći od dve milijarde evra. Navodi da više od 18 godina vlasnici oduzete imovine u Hrvatskoj nisu u mogućnosti da je koriste, što je prouzrokovalo štetu od stotinu miliona evra. Ujedno, trenutno se pred hrvatskim sudovima vodi više od 300 postupaka, a oštećene firme i pojedinici su se preko Udruženja obratili na 200 adresa tražeći pomoć.
Skupština Vojvodine je nedavno usvojila izveštaj o stanju imovine Vojvodine u 2017. u kojem se navodi da je Vojvodina bila korisnik vile „Vojvodina” u Lovranu, odmarališta „Vojvodina” u Crkvenici, ali i vile „Vojvodina” na Bledu u Sloveniji, kao i trosobnog stana u Radovljici u toj državi.
U istom dokumentu navedeno je da Vojvodina ima i imovinu u Crnoj Gori, tačnije, odmaralište „Vojvodina” u Igalu.
Od 1950. godine do 1990. u okviru SFRJ srpska pravna lica su najviše investirala u Hrvatskoj, posebno u turističku privredu. Srpski privrednici su uspešno poslovali i značajno doprineli razvoju turističke privrede u Hrvatskoj pa su tako sagrađeni mnogi turistički objekti na atraktivnim lokacijama kao i mnogobrojni poslovni prostori. Međutim, objašnjavaju u advokatskoj kancelariji „Ristić”, osamostaljenjem Hrvatske 1992. godine, sva pokretna i nepokretna imovina srpskih pravnih lica na njenog teritoriji je konfiskovana, i to bez naknade. Posebnim hrvatskim zakonom iz 1994. oduzeta je imovina srpskih pravnih lica i čak je upisana kao državna i data na raspolaganje Fondu za privatizaciju. Deo te imovine je otuđen, odnosno prodat, a deo je danas devastiran.
Srpska preduzeća i druga oštećena lica žalila su se hrvatskim pravosudnim organima pa čak i Ustavnom sudu Hrvatske, ali su njihove žalbe odbačene, i to bez obrazloženja. Pojedina oštećena pravna lica su podnela odgovarajuće zahteve Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, postupci pred njim trajali su oko tri godine, a najveći broj zahteva je odbačen od sudija-pojedinaca. Čak je i Sud u Strazburu uputio na zaključenje bilateralnih sporazuma između Hrvatske i Srbije, koja, inače, nije subjekat u sporu.
Po procenama Direkcije za imovinu, vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća, ali i opština, u Hrvatskoj u trenutku raspada iznosila je 1,8 milijardu evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona. Po drugoj proceni, imovina firmi iz Srbije i prognanih Srba u Hrvatskoj, koji su ostavili najmanje 65.000 kuća, vredi nekoliko milijardi evra. Osim toga, prognanim pripadnicima srpske nacionalnosti oduzeto je i gotovo 50.000 stanova na kojima su imali stanarsko pravo.
Sami hrvatski mediji pisali su da samo NIS u toj državi ima više od trideset pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, na Hvaru i Braču, skladište, poslovne prostore i deo u „Jadranskom naftovodu”. Kao posebno atraktivna nekretina navodi se zgrada Hrvatskog fudbalskog saveza u Zagrebu, koja je zapravo vlasništvo „Geneksa”. Ta srpska kompanija imala je u Hrvatskoj i 37 stanova, hotel u Rovinju od 1.155 kvadrata, odmaralište u Dubrovniku...
Veliki problem predstavlja i to što su srpske firme kojima je imovina ostala u bivšim republikama u međuvremenu otišle u stečaj ili su privatizovane.
Sada se od pravnih naslednika očekuje da u predviđenom roku prikupe potrebnu dokumentaciju i dostave je Direkciji za imovinu da bi država konačno znala šta se sve potražuje.
Inače, Ustavni sud Srbije zaueo je stav da se Aneks G Sporazuma o sukcesiji direktno primenjuje, što znači da se hrvatskim firmama vraća imovina u Srbiji. Tako su brojni lokali, ali i druge nepokretnosti, već vraćeni.
Imovinu u Hrvatskoj imaju i zrenjaninska mesna industrija „Bek”, subotički „Vojput”, Jugobanka, kragujevačka „Zastava”, Invest banka, „Utva”, „Sintelon”, PIK „Bečej”, „Pionir” i „ 29. novembar” Subotica, „Simpo” Vranje, „Prvi maj” Pirot, „Tigar”, „Putnik”, „Centrotekstil”, „Vino Župa”, „Ineks” ...
LJ. Malešević