Ponuđeni posao odbilo više od 17.000 nezaposlenih

Najviše se traže radnici metalske struke i često se u samim inostranim oglasima ne traži više od osnovne škole i sertifikata za određeno zanimanje na kojem imaju radno iskustvo.

Problem nije u tome što evropske države traže naše radnike – tako je bilo i prethodnih decenija – već u tome što se najviše traže struke koje su i u samoj Srbiji deficitarne. Tako, dok se srpski varoci traže širom Evrope, poslodavci u Srbiji zapošljavaju radnike iz Rumunije, Turske pa i Indonezije. No, i pored toga, potreba za zantlijama svih profila na srpskom tržištu je i dalje velika.

Nedavno je kladovsko brodogradilište, u kojem je prosečna plata 900 evra, raspisalo konkurs za 60 majstora-varilaca. Bilo je prijavljenih kandidata, ali kada su počeli razgovori s njima, na zaprepašćenje direktora te kompanije Milenka Lepovića, od toga vajde nije bilo.

– Neverovatno, ali istinito! – istakao je Lepović. – Kada smo većini zainteresovanih kazali da očekujemo da se sutradan u šest sati ujutru jave na posao, većina je odgovorila da im je „previše rano da ustanu u to vreme”.

Tokom oktobra s evidencije NSZ-a brisano je ukupno 45.325 nezaposlenih. Od tog broja, zbog zapošljavanja i drugih aktivnosti s evidencije je skinuto 22.231 lice, a zbog nepridržavanja zakonskih odredbi u traženju poslova 17.421. Dakle, razlika između zaposlenih s evidencije NSZ-a i onih koji su tokom prošlog meseca brisani zbog toga što se nisu pridržavali Zakona o zapošljavanju je 4.810 u korist onih koji su dobili radno mesto.

Sličnu priču imaju i mnogi drugi poslodavci u Srbiji koji radnicima daju veće plate od prosečnih, ali manje od onih koje dobre zanatlije mogu zaraditi u inostranstvu. No, u inostranstvu odgovor koji daju u Srbiji ne prolazi, niti bi s njim dobili bilo kakav posao. Jer, tamo dobro plate, ali za radno vreme, rano ili kasno, mnogo ili malo ne pitaju. Ono što mora da se uradi – mora, i tu pogovora niti pregovora nema.

Činjenica je da deo nezaposlenih koji su na evidenciji NSZ-a odbija ponuđene poslove. Neki upravo iz razloga što im se ne ustaje rano, neki zbog toga što posao i ne traže već su na evidenciji iz nekih drugih razloga, pre svega socijalnih, a ima i onih koji nemaju praksu u zanatu koji su završili pa kao takvi i ne mogu da se zaposle.

Da je to tako, govori i podatak iz Statističkog biltena NSZ-a, iz kojeg se vidi da je samo tokom prošlog meseca 20.633 nezaposlenih brisano s evidencije nezaposlenih zbog toga što se nisu pridržavali zakonskih obaveza, a jedna od tih obaveza je da se jave na konkurs u kojem se traži njihova struka. Od tih 20.633 brisanih, čak 17.421 je skinut s evidencije zbog toga što se neopravdano nije javio ili odazvao na poziv organizacije za zapošljavanje koja je želela da ili ponudi posao ili produži status.  Prošlog meseca NSZ je zabeležio 49 lica koja se nisu javila poslodavcu kojem ih je služba uputila i samim tim nisu ni dobili posao, iako su mogli. Uz to, 142 nezaposlena su prošlog meseca odbila dodatno obrazovanje i obuku, 42 je odbilo da prihvati ponuđeno učešće u programu aktivnih mera zapošljavanja.

S druge strane, podaci iz Statističkog biltena NSZ-a pokazuju da su od njih poslodavci samo u prošlom mesecu tražili, ali ne obavezno i našli, 27 vozača viljuškara, deset pomoćnika mašinskog instalatera, sedam pomoćnika vodoinstalatera, zatim 194 bravara, 164 elektromontera instalacija i mašina, 61 metaloglodača, 53 elektrozavarivača, 35 tesara, 61 stolara za montažu, opremanje i održavanje... Kolika je potražnja za zanatlijama na domaćem tržištu najbolje dokazuje činjenica da je prošlog meseca od NSZ-a tražen samo po jedan specijalista urgentne medicine, doktor nauka – industrijsko inženjerstvo, magistar arhitekture, organizator trgovinskog poslovanja –specijalista marketinga...

LJ. Malešević